Пре радног дела, чланови Савета учествовали су у Светој Архијерејској Литургији коју је у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован. Током Литургије произнесене су молитве Призива Светог Духа за благословен рад Епархијског савета. Литургијско сабрање, из којег произилази укупан идентитет Цркве, а и сам рад Епархијског савета, у савременој Цркви симболизује ранохришћанско устројство мисије о Новом савезу, када су се око епископа, као иконе Господа Исуса Христа, окупљали презвитери и народ.

Сумирајући свој архипастирски рад у 2015. години, односно Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт, Преосвећени владика Господин Јован је истакао да су многе актуелне друштвене и економске тешкоће спречиле боље резултате, али да се и постигнутим може бити задовољно. Литургијска сабрања, која су срж спасењске мисије Цркве и која су све посећенија од верног народа, а нарочито младих, и у претходном периоду била су приоритет архипастирског рада, јер је, како рече сам Владика, свака делатност узалудна, ако није заснована на Литургији, односно на народу који је Литургијом просвећен. И што је најважније, све су гушћи редови оних који се причешћују Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, јер „Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху“ (Дап 2, 47).

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован током прошле године одслужио је прко 340 Литургија, како у крагујевачким црквама, тако и широм епархије, у парохијским или манастирским. Сва ова служења била су прилика да се проповедају јеванђељске истине, али и да се разговара са верујућима који су опхрвани многим актуелним недоумицама и неизвесностима. Ово је и епископа и свештенство обавезивало да народу нуде наду да ће бити боље – пре свега са Христом и у Цркви.

Када се има у виду материјално пословање црквених општина и парохија Шумадијске епархије, може се рећи да су оне делиле судбину народа који тешко живи, тако да за неке планиране послове није било довољно новца. Зато је у многим парохијама приоритет била брига о потребитима. И поред тога, Епископ је у 2015. години освештао двадесет пет нових црквених објеката, међу којима су и два новоподигнута храма. У свештенички, односно ђаконски чин рукоположено је дест кандидата. Тренутно, Епархија има 203 активна парохијска свештеника. Констатовано је и да је монашки живот у двадесет четири манастира примерно уређен. Епископ Господин Јован обавестио је чланове Епархијског савета да су многи значајни пројекти у Епархији остварени уз помоћ Управе за односе са Црквама и верским заједницама Министарства правде.

Уз штедњу као приоритет, епархијски расходи током 2015. године покривени су планираним приходима. Томе је пре свега допринело изузетно успешно пословање централног епархијског продајно-складишног центра, који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот. Зато су чланови Епархијског савета одлучили да управник продајно-складишног центра Ненад Пантић и благајница Драгица Божовић буду похваљени, награђени и одликовани епархијским орденом Светог Симеона Мироточивог који им је током седнице и уручен, док је раднику продајно-складишног центра Мирку Рајковићу додељена архијерејска грамата признања. И најближи сарадници епископа Господина Јована, протојереј стврофор Милован Антонијевић, секретар Епархијског управног одбора, протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, секретар Црквеног суда Епархије и протођакон Иван Гашић, због самопрегорног рада, јавно су похваљени и награђени.

Чланови Епархијског савета прихватили су и извештај о раду у 2015. години Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу у којој се тренутно школује 93 полазника, уз констатацију да успешном раду знатно доприносе и материјални прилози из свих парохија у Епархији.

Верска настава изводи се у свим школама и у свим разредима и на нивоу целе Шумадијске епархије похађа је 61 одсто ђачке популације. У школама је ангажовано 137 вероучитаља на које је апеловано да што пре своју стручну спрему усагласе са важећим законским прописима.

И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи Каленић, излажење епархијског часописа Каленић, функционисање епархијске радио станице Златоусти, епархијске поклоничке агенције и делатност хуманитарног фонда Доброчинство, добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета из истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.

Као изузетно добру вест, чланови Епархијског савета примили су информацију да је епархијско предузеће Црквене шуме, које газдује шумским површинама враћеним од државе правим власницима - манастирима и црквама, почело финанасијски позитивно да послује. Још важније је да се шумским благом изузетно плански и стручно газдује, што наговештава још бољи статус како шума, тако и овог предузећа.

Током трпезе љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, настављени су разговори о саборном деловању свих чланова Цркве на још ефикаснијем остваривању свих њених мисијских циљева.

Из Канцеларије

ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКЕ