Светој Литургији присуствовао је велики број верника међу којима и доста деце из локалних школа која су се одазвала на позив свог вероучитеља јереја Николе Илића и кроз Свето Причешће се сјединила са Бесмртним Богом. Милозвучности литургијских химни допринели су чланови опленачког хора на челу са диригентом Маријом Ракоњац.

Преосвећени Владика Јован је верни народ поучио беседом о вери која би нарочито у овом лепом, посном периоду требало да донесе своје плодове. Покајање, као један од тих плодова, представља ништа мање до само васкрсење пре телесне смрти. Уздржање је трновит, али сигуран пут којим се чисте душа и тело, а страсти умртвљују. Милосрђе и добра дела су пут до среће наших ближњих, али и наше личне среће. Молитва је разговор са Богом којим се душа уздиже до небеских висина. Владика је, с друге стране, упозорио на опасност којом грех вреба човека и какве ране остављају греси када се посаде у душу. Страх, зебња, неповерење, немир су последице сагрешења, оговарања, лажи, клеветања, једном речју одвојености од Бога, стога смо у обавези да се сваког тренутка сећамо Бога како би се и Он нас сетио у Царству Своме.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након одслужене Лтургије Владика Јован је пререзао славски колач и честитао празник свечарима пожелевши свима много напретка у животу и вери. Његовим благословом уследила је трпеза љубави коју су приредиле монахиње никољског манастира са благоверним народом.

ђакон Урош Костић