Првојерарху шумадијске Епархије Господину Јовану у литургијском сабрању саслуживали су следећи свештеници: протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић – в. д. архијерејски намесник рачански, протојереј-ставрофор Миленко Стикић – парох трећи лаповски, протојереј Ненад Савић – парох други рачански, протођакон Иван Гашић и ђакон лаповски Божидар Васиљевић. Ову духовну радост и евхаристијску заједницу употпунили су активним учешћем како верници у великом броју места Саранова, тако и велики број деце. На позив ђакона “са страхом Божијим и вером” сви су приступили Светој Чаши, сјединили се са Христом и на тај начин показали и потврдили да је Света Литургија догађај будућности и предокус Царства Божијег.

Обративши се и поучивши верни народ Преосвећени Владика Јован је истакао значај Светог Причешћа као хранe за душу и о испуњавању речи Христове “Ко једе Тело Моје и пије Крв Моју” има живота у себи. Требамо што чешће преиспитивати себе, погледати себе изнутра, каква су нам дела, какав нам је живот, какво нам је срце, да су највећи светитељи Божији, који су живели у Светлости Божијој, сматрали себе највећим грешницима, а највећи грешници су сматрали себе највећим праведницима, истакао је Владика. Требамо се непрестано молити Богу нагласио је Владика Јован. Још је додао о важности и значењу крста за све нас, о милости Божијој, о љубави Божијој како би били што спремнији за предстојећи Празник над Празницима.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије приступило се читању реферата на тему “Шта је то истинско покајање” коју је за ову прилику написао Божидар Васиљевић, ђакон лаповски. Поздрављајући све присутне ђакон Божидар ја на почеку излагања нагласио циљ теме, методама којима ће се бавити и да ли се може поставити дефиниција покајања. У даљем раду је нагалшено да све почиње самоспознајом и да је то повратак Богу. Покајање је одлука да хоћемо да живимо са Богом, и да кроз покајање учимо да праштамо и себи и другима. У даљем раду ђакон Божидар је нагласио важност нашег неодустајања да останемо на Христовом путу и чежња и жеља да се вратимо Христу када смо се од Њега удаљили. Дакле, покајање као пут спасења. Закључак је био тај да је грех злоупотреба наше слободе и да наша душа тражи Бога, као што цвеће на прозору тражи светлост. Након прочитаног реферата уследила је дискусија на задату тему. Учешће су узели сви свештеници. На крају, Епископ шумадијски Господин Јован је поучио све свештенике и упутио благослов за даљи мисионарски рад на њиви Господњој.

Након радног дела уследила је трпеза љубави, коју се за ову прилику домаћински потрудио прота Велибор Јовановић, парох сарановачки.

протонаменик Дејан Шишковић