Владика је проповедајући апеловао на прихватање саме суштине и смисла поста речима да ако у Христа верујемо, верујемо у Њега као у извор живота. Потврда овоме је Његово Васкрсење, у противном би била узалудна вера наша. Зато постимо телом, али и душом. Ђаво је немоћан да чини било шта без нашег пристанка. Један свети отац је питао нечастивог, чега се он највише боји код хришћана и он му је одговорио, онога што носите на себи и онога чиме се храните. Бог је народу од себе дао Цркву да се у њој и по њој спасавају. Бог нам је најпре дао љубав и крсну жртву. Он хоће да сви спасу, али најпре је потребно да познамо Истину. Зато треба да научимо да разликујемо врлину од личних заблуда и амбиција. Пост треба да нас кроз лично покајање и дела милосрђа доведе к Богу, била је поука Владике Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након причешћа свештенства и народа, свештеници су са Владиком Јованом наставили свој братски састанак читањем реферата са темом „Положај Цркве и народа у Душановом царству“, које је ове године приредио јереј Владан Костадиновић. Будући да је јереј Владан Костадиновић дугогодишњи професор Патрологије у крагујевачкој богословији Свети Јован Златоусти, то је била довољна гаранција да ће рад изобиловати занимљивим и широј јавности мање познатим информацијама. С те стране, допринос је био огроман у погледу поучавања свештенства од стране професора јереја Владана Костадиновића, а то је убрзо стекло своју потврду дискусијом која се одликовала чињенично поткрепљеним питањима и коментарима од стране свештенства, од: црквено – правног подручија, преко историјских чињеница, залажења у терен етнологије до поткрепљивања смисла дискусије народним легендама.

Скуп је завршен на задовољство свештенства Архијерејског наместништва Лепеничког у поподневним часовима.

протођакон Мирослав Василијевић