Владика је беседио на прочитано Јеванђеље о блаженствима где је направио посебан осврт на оно прво које говори о Блаженима сиромашним духом. Човек који има Духа Светога је још у овом животу блажен. Будући да блаженство почиње животом овде на Земљи, они који су постали свети, то су постали најпре овде. Блажени сиромашни духом су они који схватају да само помоћу Божијом и именом Божијим могу напредовати кроз живот. Дух онога човека који се не покорава Духу Божијем, блуди сматрајући да је неко или нешто и да то може постати без Бога. Често људи који не верују у Бога, не разумеју однос хришћана према Богу, те си их у прошлости, али и данас сматрали будалама или лудима. Ми хришћани не само да верујемо, већ и знамо да је Господ Исус Христос призвао луде да постиде мудре. Свети Јован Златоусти говори о томе као о намери Бога да сагради кућу од врлина, те је за темељ поставио смиреност. Смиреност је када на добро добрим одговарамо, вером која је показује делима и осећањем да смо дужници Божији. Дужник се према Дародавцу (Богу) осећа потиштеним због дуга, али га та потиштеност води путем добра кроз живот, путем којим се дуг измирује. Смиреност је зато врлина на тежак начин стечена, одрицањем од своје гордости, сујете и сопствених заблуда. Да би се изградила потребо је да се оградимо и озидамо зидом силе Христове.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић