Селевац, село надомак Смедеревске Паланке, може се похвалити највећом црквом брвнаром у Србији. Храм посвећен Светој Тројици подигнут је у време кнеза Милоша Обреновића, а на иницијативу Станоја Главаша, у периоду од 1827. до 1832. године. Иконостас је завршен 1834. године и по броју, познобарокном начину обраде и богатој употреби злата представља најрепрезентативнију иконостасну целину у једној цркви брвнари. Селевачке иконе су дело омиљеног сликара кнеза Милоша, Јање Молера.

Оживљавајући древно предање Светих апостола и Отаца Цркве, Владика Јован је кроз Литургију обавио чин крштења, уводећи малог Методија, сина надлежног пароха јереја Ненада Петровића и његове супруге Драгане, у Цркву Христову.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Речима очинске бриге и љубави упућеним вернима, Владика Јован је богонадахнуто говорио о смислу и значају свете тајне крштења, подсећајући на значај благодати Божије која се током крштења излива на новокрштеног. Крштење је неодвојиво од Тела и Крви Христове, јер се причешћем сједињујемо са Христом. Крштењем ми постајемо чланови Цркве, али без живота са Црквом и у Цркви, немогуће је ући у Царство небеско. На крају је Владика Јован честитао родитељима и куму, али их и подсетио на велику одговорност према новокрштеном Методију.

После заамвоне молитве служен је помен блаженопочившем Епископу шумадијском Господину Сави, након чега је је уприличена литија око храма и резање славског колача код записа у порти храма.

Пошто је завршена Света Литургија, Његово Преосвештенство, сви присутни свештеници и верни народ, узели су учешће у трпези љубави коју су припремили родитељи новокрштеног Методија уз помоћ мештана селевачких.

јереј Ненад Петровић