У храму се окупио многобројни верни народ који се заједно молио Богу клечећи и плетући венце од траве и свежег цвећа унетог у храм. Присутнима се беседом обратио јереј Ненад Петровић, најпре говорећи о значају овог великог празника који прослављамо а затим и о томе како треба празновати и проводити празничне дане-у миру и што већем броју на Светој Литургији која нас сједињује у братству и слози међусобно, али нас и уједињује с Богом. Након причешћа верних, опхода око храма у који је кренуло свештенство са верним народом, ломљења Славског Колача у коме су учествовали сви присутни, верници су такође имали прилику да у порти храма погледају наступ фолклора, како нешто старијих тако и оних најмлађих. Деца у народним ношњама, која су дефиловала портом, коло које су играли измамили су велики аплауз свих присутних, али су у исто време измамили и сузе код многих старијих. Смех, граја, звона на звонику, коло, игра, а пре свега молитва и славопој су начин на који су Селевчани прославили своју храмовну славу. Напуштајући црквено двориште многи су се сећали својих младих дана и прослава као и некадашњих чувених игранки у порти храма, на које су их потсетили унуци и унуке на данашњем слављу.
Домаћин Црквене славе био је Иван Симаковић који се потрудио и приредио свечани ручак за све присутне госте, те је прослављање празника Силаска Светог Духа на апостоле настављено за славском трпезом љубави.

Бојан Стојадиновић, вероучитељ