ОДРЖАНА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КОНЧАРЕВУ КРАЈ ЈАГОДИНЕ НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

ОДРЖАНА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КОНЧАРЕВУ КРАЈ ЈАГОДИНЕ НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉАПразник рођења Светог Јована Крститеља је у Кончареву прослављен на најлепши могући начин, доласком Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина Јована у Кончарево крај Јагодине и служењем архијерејске литургије у новоподигнутом храму посвећеном светом Јовану Крститељу.

Присуствовао је велики број свештеника, представника локалне самоуправе, вероучитеља, ученика школа и верног народа. Такође, Светој Литургији присуствовао је и ктитор овог храма господин Драган Марковић са породицом.

Преосвећени Владика је у својој беседи посебно напоменуо важност светиње живота, као и потребу за правилним односом родитеља према деци, али је напоменуо и оно, што је још важније, а то је правилан однос деце према родитељима. Непоштовање према родитељима је и губитак родитељског благослова, и зато су некада деца, чим би згрешила нешто према својим родитељима, трчала за њима, љубила им руке и молили за опроштај. Наравно, сваки однос, да би био правилан, мора бити заснован на љубави и слободи, све остало проистиче из тога.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На литургији је забележен велики број причесника, а после службе и литије, епикоп шумадијски господин Јован је господину Драгану Марковићу доделио грамату којом га проглашава ктитором новоподигнутог храма Светог Јована Крститеља у Кончареву.

Такође, истом приликом је одликовао господина Далибора Марковића, сина Драгана Марковића, орденом Светог Симеона Мироточивиг, највишим одликовањем Епархије Шумадијске. Том приликом је преосвећени подсетио све присутне на љубав и пажњу коју је породица Марковић показала према овом храму и својој Цркви.

Како је тога дана и слава породице Марковић, сав присутни народ је позван на прикладно послужење.

С обзиром на велики број присутних, али и причешћених верника, можемо слободно рећи да је храм око кога и у коме се народ окупио, заиста био потребан овом селу и његовим становницима, и да није израз нечије моћи или гордости, већ последица осећаја за потребе верног народа и Цркве уопште.

Вероучитељ Предраг Димитријевић