У прочитаном јеванђелском зачалу из Матејевог јеванђеља, Господу Исусу Христу приступили су два слепца да их исцели, и Исус их пита: Верујете ли да могу то учинити? они су му рекли: Да, Господе. Тада се Исус дохвати очију њихових и рече им: По вери вашој нека вам буде. Тумачећи речи из јеванђеља Преосвећени Владика Јован између осталог је рекао: Браћо и сестре, замислите људе који од рођења нису видели ову лепу божанску творевину, замислите човека који не види лице човеково. Замислите, радост каква се јавља и како носи та радост и вера човекова, када прогледа по први пут. А шта су ова два слепа човека видели? Видели су Христа, јер је Он био ту поред њих, а када су видели Њега, видели су сву васељену, оно што је Господ створио из љубави према човеку. Господ нам данас говори шта значи веровати и надати се. Говори нам да вера без молитве не може бити јака. Шта је вера? Вера је истински дар Божији, и вера је човеков одговор на Божији позив. Ми мислимо да можемо да верујемо по моћи нашој; слаба је наша вера, наша моћ, слаба је наша љубав, ако не добијемо помоћ благодати Божије. Вера је одговор на потребу човека да буде спасен. Ми се вером и делима спасавамо. Вера је одговор на нашу жељу и вољу, да ова променљива стварност у којој живимо, а која је испуњена страдањима, мучењима, болестима, невољама, гневом, да у ствари то не буде последња стварност овог света, а то може да схвати човек, али човек вере, не било какве вере, него вере у Господа Исуса Христа. Зато је браћо и сестре, вера феномен, спаја две ствари: оно што јесмо, из чега смо настали и оног чему стремимо, оног чему идемо. Зато Апостол Павле каже да је вера: Основ свега чему се надамо и потврда ствари невидљивих. Веровати значи, у дубини своје душе срести се са Богом, а без вере не можемо да се сретнемо са Богом. Зато је човек оно што ће тек у будућности да буде. Зато Свети оци кажу, да је ова наша домовина, привремена домовина, ми очекујемо ону вечну домовину, очекујемо Царство небеско. Човек је биће за вечност, и човек је мера те вечности која се пројављује кроз веру. Отуда веровати, значи, бити за другога. Ко верује, тај не припада себи, он припада ономе коме верује. Ми када имамо истинску веру у човека, ми њему потпуно припадамо, јер га волимо кроз веру и љубав. Често чујемо да неко каже: ја верујем и не треба ми неко други. Чим човек таквом вером издваја себе од другог, а тим пре издваја себе из Цркве, то није вера. То је нека наша вера, себична вера. А вера је љубав и окренутост ка другоме.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку Литургије, верни народ је приступио Причасној чаши, и на тај начин сјединивши са са Господ Христом, а та заједница бива кроз веру, љубав, наду и молитву и наша дела.

Срећко Зечевић, протонамесник