Владика Јован је у својој надхнутој беседи подсетио окупљене вернике на страдање Св. првомученика и архиђакона Стефана и начин на који је он подносио страшне муке које су га задесиле. Св. Стефана је чувала благодат Божија јер је он живео Христом и мислио Христом. Попут Господа упутио је молитву за своје мучитеље рекавши: ”Господе, не узми им ово за грех”, и тако потврдио да човек који верује у Христа чак и мучитеље облива љубављу. Страдање за Христа је уствари дар Христов. Оно је примање јер све оно што кроз страдање примамо то нас заправо води ка спасењу и вечном животу. Душа која не страда је као необрађена њива, запуштена, крута, док душа која страда је уситњена, растресита, плодна и погодна за сејање семена Јеванђеља, односно речи Божије. Страдање је вино којим нас Христос причешћује из путира љубави.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након свете Литургије и чина резања славског колача уследила је заједничка трпеза љубави уприличена од стране сестринства ове свете обитељи.

ђакон Урош Костић