Концерт је отпочео Молитвом Господњом (The Lord's Prayer) коју је извео Лицеум, а затим је свештеник Саборне цркве протонамесник Зоран Врбашки представио публици уметнички опус и заоставштину овог значајног британског композитора набрајајући све разлоге који су довели до организовања овог концерта. Након представљања композитора удружени хорови су наставили програм концерта.

Међу великим бројем посетилаца овом концерту присуствовали су и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован и свештеници Саборног храма.

ХОРСКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЏОНА ТАВЕНЕРА (John Tavener, 1944–2013)

Градски камерни хор Лицеум, Крагујевац
Градски хор Црвчанин, Краљево
Диригенти: Милоје Николић и Радош Гвозденовић

ПРОГРАМ

1. The Lord’s Prayer [Молитва Господња] – Лицеум
2. О Џону Тавенеру – Зоран Врбашки, протонамесник
3. Song for Athene [Песма за Атину] – Лицеум и Црвчанин
4. Today the Virgin [Дјева днес] – Црвчанин
5. The Lamb [Јагње] – Лицеум
6. A Hymn to the Mother of God [Химна Мајци Божјој] – Лицеум и Црвчанин
7. Ivan Moody (Иван Муди, Тавенеров некадашњи студент, 1964): Тјело Христово (по традиционалном српско-црквеном напеву, у запису Барачког) – Лицеум
8. Funeral Ikos [Икос из свештеничког опела] – Лицеум и Црвчанин
9. God is With Us [С нами Бог] – Лицеум и Црвчанин; тенор соло: Иван Марковић
10. A Christmas Round [Божићни канон] – Лицеум и Црвчанин

О ЏОНУ ТАВЕНEРУ

Преосвећени владико, часни оци, драга браћо и сестре,

Изузетно смо поносни што вечерас имамо прилику да вашој љубави и пажњи представимо, само део из богатог стваралаштва, светски признатог и познатог енглеског композитора сер Џона Тавенера. Почетак познанстава са овим великим композитором омогућили су нам својим великим трудом чланови: Градског камерног хора «Лицеум» из Крагујевца и Градског хора «Црвчанин», из Краљева, предвођени диригентима Милојем Николићем и Радошем Гвозденовићем. Зато, најпре користим ову прилику да им се захвалим у име братства Саборног храма, које организује овај концерт у склопу VII Госпојинских свечаности – Други је први.

Ко је Џон Тавенер и због чега смо изабрали да вашој пажњи представимо овог композитора? Више је разлога: пре свега у самом концетпу овогодишњих свечаности жеља нам је била да се упознамо са онима који нам својим животом и старалаштвом откривају другост, али нам и откривају да у тој другости можемо препознати сами себе, или како смо синоћ у монодрами чули од Владике Николаја да у њима препознамо своје близанце. Стога нам је сам Тавенер био одличан пример особе која у себи спаја другост и сличност. Другост као онај који припада народу који је други у односу на нас, али народ који такође зна и верује, само другачије од нас, у "Име које је изнад сваког имена" (Филп. 2, 5-11), а сличност са нама јер је поставши православан у православној литургијској химнографији и теологији проналазио неисрцпно надахнуће за своја дела.

Као друго, када се упознао са српском средњевековном и ренесансном поезијом, захваљујући делу Предрага Драгића Кијука, «Средњовековно и ренесансно српско песништво 1987.», он је компоновао дело Посланица љубави (светска премијера у Лондону 22. марта 2001.,у познатој концертној дворани St. John Smith Square).

Треће, не мање значај разлог је и тај што он спада у ред најзначајнијих и најпознаитјих светских композитора који копмпонују између осталог и хорску музику односно музику која се изводи помоћу најсавршенијег инстумента, помоћу људског гласа. Он је био посвећен музици коју изводи људски глас, био је фасциниран могућностима људског гласа, а литургијско предање православе Цркве незамисливо је без музике коју изводи искључиво људски глас.

Познати енглески композитор и диригент John Milford Rutter рекао је за њега да је он био неко ко је имао „врло редак дар“ да уведе публику у „изузетно дубоку тишину“. Па су тако речи којима се може описати његов стваралачки опус: мир, једноставност, радост, лепота а све ове речи стапају се у тишину односно у потребу за молитвеним тиховањем.

Као што су иконе прозори у Царство небеско и сам Тавенер је једном изјавио да се нада да његова музика наликује „иконама од звука“ и видео је своју музику као прозор којом „звук уводи“ човека у божански свет. Од када је по сопственом сведочанству још као дечак први пут чуо магичне звуке Моцартове Чаробне фруле он је започео потрагу за лепотом. Лепотом која пружа радост истинског живота. У односу са Богом он је проналазио истинско надахнуће за своје стваралаштво. У једном од својих последњих интервјуа он је рекао да када компонује он детиње наивно верује да компонује за Бога, а како се тај процес даље наставља он компонује и за оног који изводи то дело, који даље на свој начин открива самога Бога.

Описивати другог човека и тајну његове личности увек је тежак задатак јер тајна другог човека увек је повезана са тајном истински Другог, са тајном Живога Бога. Зато поред фактографских детаља из његовог живота, који су вам представљени на полеђини програма који је пред вама, овим текстом само дајемо увод у оно што ће о њему говорити његове композиције.

СЕР ЏОН ТАВЕНЕР

Рођен је у Лондону, студирао на Хајгејт универзитету у Лондону, а касније је похађао Краљевску музичку академију, у класи сер Ленокса Беркелија (Sir Lennox Berkeley). Његову поетску кантату The Whale (Кит), извела је лондонска Синфонијета, 1968. године.

Касније је The Whale (Кит) снимљен за Епл рекордс (Apple Records), као и нека друга дела укључујући Келтски реквијем. Тавенер је 1977. године прешао у православље и приступио Руској православној цркви.

Утицај православља и раније се осећао у његовој музици, а од тада је доминатан. Осмотонски византијски канон, на пример, користио је у Реквијему за Ану Ахматову (Akhmatova Requiem, 1980).

Каснија важнија дела укључују:

• ораторијум Акатист Дана захвалности (1988), освећен православном духовнику који је 1940. преминуо у совјетском гулагу;
• Покров поводом чијег извођења почиње сарадњу са челистом Стивеном Исерлисом (1989),
• Обећања (1992. снимљена и за Вирџин класик)
• и Песма за Атину (која је извођенана сахрани Дајане принцезе од Велса).

После Дајанине смрти, 1997. године је компоновао Вечиту зору на поезију Вилијама Блејка, коју је посветио успомени на њу.

Посланицу љубави, петнаестоминутну композицију на стихове средњовековних српских аутора, компоновао је 2001. године (по први пут користећи Антологију средњовековног српског песништва) и посветио је „српским мученицима“.

Монументално дело, Завеса Храма (The Veil of the Temple), компоновао је 2003. године. У извођењу учествују четири хора, неколико оркестара и бројни солисти, а извођење траје седам сати. Композиција је рађена по текстовима из антологије Средњовековна и ренесансна српска поезија, 1200–1700, Предрага Р. Драгића Кијука. За свој допринос музици 2000. године је проглашен витезом и од тада носи титулу Sir.

Док је Тавенерова рана музика била под утицајем касног Стравинског, често проналазећи свој звук у реквијемима, литургијском појању, нарацијии молитви, његова новија музика је знатно слободнија и користи читав регистар, док је само понекад дијатоничка.

ГРАДСКИ КАМЕРНИ ХОР ЛИЦЕУМ, КРАГУЈЕВАЦ

Основан је 1990. године, као Академски камерни хор Лицеум, на иницијативу Друштва за препород крагујевачке културе, од стране Скупштине града Крагујевца и Универзитета у Крагујевцу, са циљем да обнови и унапреди једноиповековну традицију хорског певања у Крагујевцу, некадашњој престоници Србије.

Од 2011. године, Лицеум ради у оквиру Музичког центра Крагујевац, под садашњим називом. Током више од двадесет пет година свога рада, хор Лицеум је остварио преко пет стотина концертних наступа у Kрагујевцу, земљи и иностранству (Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Мађарска, Македонија, Мексико, Пољска, Румунија, Русија, Словачка, Турска, Чешка, Шпанија), укључујући готово све најважније музичке фестивале у земљи и многе међународне хорске фестивале широм света.

Носилац је већег броја награда на домаћим и међународним такмичењима. Међу програмима Лицеума истичу се целовечерњи концептуални програми, од којих су многи имали одлике мултимедијалних – вечерашњи концерт је премијерна презентација 23. таквог програма.

Хор је 1994. године добио највеће признање града Крагујевца, Октобарску награду. Академски камерни хор Лицеум је иницијатор, организатор и стални учесник летњег Међународног фестивала камерних хорова, који се одржаваод 1995. године.

ГРАДСКИ ХОР ЦРВЧАНИН, КРАЉЕВО

Основан је крајем 2011. године и од почетка функционише као мешовити. Од оснивања диригент је Радош Гвозденовић. Хор тренутно има 32 члана, од којих тек по неко има основну музичку писменост (нижу музичку школу). Међутим, свима им је заједничка љубав према певању и дружењу. Циљ ансамбла је да негује духовну и световну музику пре свега српских композитора, али и дела страних аутора. Од самог оснивања хор је активан учесник културног живота Краљева, и има одличну сарадњу са свим културним институцијама града.

На позив РТС-а два пута је забележио гостовање у емисији Жикина шареница. Поред тога одржао је неколико концерата, од тога два самостална (целовечерња). Учествовао је на фестивалу Дани уметничке музике у Краљеву, као и у низу краћих наступа на манифестацијама хуманитарног и уметничког карактера. Хор носи име по Миливоју Црвчанину, Краљевчанину, који је био композитор, диригент, свештеник, професор на Државном конзерваторијуму у Прагу и дипломата Краљевине Југославије.

Милоје Николић, оснивач и стални диригент хора Лицеум, теоретичар је музике и диригент. Редовни је професор Факултета музичке уметности у Београду, вишегодишњи диригент београдских хорова Лола и Шпанац, оснивач и уметнички директор Међународног фестивала камерних хорова у Крагујевцу, вишедеценијски прегалац на подручју хорског и музичког живота Србије, један од оснивача Балканског хорског форума, редовни члан Бугарске академије наука и уметности (БАНИ).

Радош Гвозденовић, оснивач и стални диригент хора Црвчанин, рођен је у Краљеву 1979. године. Средњу музичку школу завршио у Краљеву, а затим дипломирао на Наставном одељењу у Крагујевцу Факултета музичке уметности из Београда, у првој генерацији студената. Од 2004. године ради у Гимназији у Краљеву као професор музичке културе. До сада је био диригент у седам хорова, од којих је у четири био и оснивач.