По доласку у град Уранополис сви учесници су се укрцали на брод и кренули дуж југозападне обале Атоса. Ходочасници су имали прилику да током вишесатног крстарења виде већи број светогорских манастира. Следећег јутра, женски део групе је посетио Мило Арсеницу, метох манастира Хиландара, а мушки део групе се упутио ка Светој Гори. Као гости манастира Хиландар, провели смо ноћ учествујући у свеноћном бдењу, које се служило поводом празника Усековања главе Светог Јована Крститеља. Следеће јутро је отпочело Светом Литургијом и празничном трпезом. Затим смо обишли Хиландарску ризницу и упознали се са током обнове манастирског комплекса. Према речима једног монаха из Хиландара „Свети манастир Хиландар се налази у тренутку обнове. Ми желимо да обновимо његову лепоту. Али, лепоту која спасава. Тај задатак ћемо обавити само ако будемо пажљиви. Ако будемо поштовали вољу дрвета и камена од којих је манастир био саграђен. Поштујући вољу камена, улазићемо у тајну Божије неизрециве лепоте.“ Наш боравак у овој светињи био је управо посебна врста улажења у тајну ове Божије лепоте, о којој говори поменути Хиландарац. Духовни утицај Свете Горе на нас као поклонике неоспоран је. Овде простор и време добијају нову перспективу и димензију. Овде је једино присутна мисао о вечности и Царству Божијем. Света Гора је школа за обуку срца, место исцељења унутрашњег човека. Света Гора је планина Божија. Учесници путовања били су на неки начин планинари Божије планине, чији врх се достиже успињањем ка Богу кроз ствралаштво и обликовање срца пуног љубави.

Овим путовањем талентовани и пажљиви ђаци који су својим стваралаштвом показали љубав према Богородици, обишли су неке од најважнијих српских светиња и вратили се својим кућама богатији за једно непатворено искуство.

Вероучитељ Златко Вујановић