Током прве вечери, у оквиру програма трибине, представљена је књига Бранка Златковића “Мале приче о Вуку Караџићу (1787 – 1824)” у издању Института за књижевност и уметност из Београда. Поред аутора, о овој студији надахнуто, занимљиво и духовито, говорили су рецензент проф. др Бошко Сувајџић, др Миодраг Матицки и Марина Младеновић Митровић.

Редовни професор на Катедри за српску књижевност са јужнословeнским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду и председник Управног одбора Вукове задужбине Бошко Сувајџић, истакао је да је др Бранко Златковић сачинио веома необичну биографију Вука Стефановића Караџића у којој је он први пут књижевни и историјски јунак, док је чувени доктор Института за књижевност и уметност у Београду и потпредседник Матице српске, Миодраг Матицки, похвалио Златковићев темељан истраживачки рад.

Друге вечери, свечано су додељене награда “Миле Недељковић”, коју је утемељило Удружење грађана “Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”, за најбољу књигу из области савремене фолклористике, објављену на српском језику, у протеклој 2015. години и Повеља “Миле Недељковић” за животно дело.

Жири у саставу: професор др Душан Извонар, др Иван Златковић (председник жирија) и етнолог Невенка Поповић, једногласно је одлучио да се ове године Повеља “Миле Недељковић” за животно дело додели – проф. др Мирјани Дрндарски из Београда за изузетан допринос у проучавању усмене књижевности, народне традиције и културе српског народа.

Професор доктор Мирјана Дрндарски, значајни истраживач наше усмене традиције, магистрирала је и докторирала на групи за италијански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Била је запослена у Инстититуту за књижевност и уметност у Београду, где је руковидила пројектом Упоредна истраживања српске књижевности. Бави се изучавањем српско-италијанских културних и књижевних веза, као и компаративним проучавањем усмене књижевности. Била је професор италијанске књижевности 18. и 19. века на катедри за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Најзначајније објављене књиге професорке Мирјане Дрндарски јесу: “Народна бајка у модерној књижевности”, “Никола Томазео и наша народна поезија”, “Између просветитељства и предромантизма (усмена традиција у Далмацији)” и “На вилином вијалишту”. Професорка Мирјана Дрндарски објавила је и велики број студија и чланака у зборницима и научним часописима о усменој и писаној књижевности. Инститит за књижевност и уметност у Београду јој је посветио зборник радова под називом “Промишљање традиције: Фоклорна и литерарна истраживања”. Професор доктор Мирјана Дрндарски, како даље у саопштењу жирија стоји, један је од најзначајнијих српских историчара књижевности, а њен однос према усменој и писаној књижевној баштини је аналитичан, ерудитиван, компаративан, креативан и иновативан. Својим студиозним научно-истраживачким послеништвом, педагошким радом, компаративним проучавањем и спајањем различитих култура, проф. др Мирјана Дрндарски овогодишњи је заслужник Повеље “Миле Недељковић” за животно дело.

Повељу је уручио др Иван Златковић у име Удружења грађана “Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”, а добитник Повеље се захвалио на признању и подсећање на лепе успомене током стваралачког рада.

Овогодишњи жири за најбољу савремену српску фолклористичку студију објављену у 2015. години, чинили су: проф. др Ненад Љубинковић (председник), Јасна Бјеладиновић-Јергић, др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић и др Смиљана Ђорђевић-Белић. Председник жирија проф. др Ненад Љубинковић рекао је да је на конкурс пристигло једанаест књига, али да се по свему издвојило дело проф. др Немање Радуловића “Слике, формуле, једноставни облици”. Др Бранко Златковић представио је књигу овогодишњег лауреата који је на модеран начин експериментисао са митом, а награду - плакету с ликом Мила Недељковића, рад Љубише Манчића, академског вајара из Београда, као и вредносни чек, уручио је Драган Плећић, председник Управног одбора Удружења грађана “Баштина и будућност - Аранђеловац 1859” .

Догађај су улепшали чувена шумадијска вокална група Вукасовчанке и здравичар Рајко Матић, који својим особеним односом према изворној музици и традиционалној култури прослављају наш завичај широм Србије.

Низом догађаја и едукативних фолклористичких програма за ученике аранђеловачких школа на крају и овог септембра, Аранђеловчани су светковали стваралачки труд једног од наших најзнаменитијих научних, јавних и културних посленика, што је уједно и једна врста дуга према овом скромном, племенитом и даровитом човеку са наших простора, чије је дело постало темељ за многе области којима се током свог живота посвећено бавио.

Овогодишња манифестација Награда “Миле Недељковић” одржана је уз подршку Општине Аранђеловац, свих градских установа културе и образовања, као и Врбичке цркве Светог Арахангела Гаврила.

јереј Иван Теодосић