Епископ се након прочитаног јеванђеља обратио окупљеним верницима између осталог рекавши да човек када нема Христа у себи, када не размишља да је Он та наша храна, и не храни душу своју њиме а то јесте Светим Причешћем, Светим врлинама, Светим тајнама, хришћанским животом, он осуђује душу своју да умре пре и телесне смрти. Јер чим не хранимо душу Христом, онда је одвајамо од Христа, а све што се од Христа одвоји оно је осуђено на смрт, на пропаст. Душа је наша створена за бесмртност, али треба да се усавршавамо за бесмртност, а Христос је врата за бесмртност.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована