ХРАМОВНА СЛАВА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У КОНАТИЦАМА

ХРАМОВНА СЛАВА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У КОНАТИЦАМАНа дан светог апостола Томе, 19. октобра 2016. године, верни народ Конатица и околине окупио се са својом децом да дочека свог архијереја, Његово Преосвештенство епископа шумадијског Господина Јована и да прослави своју храмовну славу. Архијерејску литургију служио је владика Јован, а саслуживали су: протојереји-ставрофори Јован Петровић и Видо Милић, јереји Иван Иванковић и Дарко Павловић, поротођакон Иван Гашић и ђакон Зоран Станковић. За певницом је појао хор ученика београдске богословије предвођен професором Бранком Тадићем.

На почетку литургије владика је рукопроизвео у чин ипођакона теолога Зорана Степановића из Великог Борка.

После прочитаног јеванђеља епископ је честитао славу сабраном народу и на почетку своје беседе нагласио значај Васкрсења Христовог. Говорећи о Васкрслом Господу, владика је назначио да је сведок Васкрсења Христовог свети апостол Тома. Васкрсење је најважнији догађај у историји рода људског и догађај који осмишљава наш живот. Живот је узалудан ако му је последња станица смрт. Зато смо позвани на непрекидно усавршавање и напредовање. Непрестано смо позвани на испит јер хришћани су непрестани ђаци. То је истински испит који се разликује од сваког овоземаљског испита. Позвани смо на попраљање и исправљање свог начина живота. Ако тако живимо Господ нам дарује благодат и отвара нам се духовни вид.

У наставку је владика говорио о јеванђељској вери која може и горе премештати. Није вера ако тражимо доказе или чуда. Смирење нас води ка вери и тек са вером савети помажу. Где нема вере ту настаје сумња, подозрење, кушање. Кад се настани вера у човеку он постаје човек. Код туђина кад настане вера онда нам туђин постаје ближњи, а насупрот томе и код најрођенијег ако нема вере онда нам он постаје туђин. Христос је дошао и свом ученику и апостолу Томи упутио позив да га види, опипа ребра и нагласио да су блажени они који невидеше а вероваше.

На крају беседе владика је позвао све да се помолимо Богу и да узвикнемо и ми као апостол Тома Господ мој и Бог мој, да би се Господ уселио у нас и ми живели по Богу и са Богом.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након освећења дарова, епископ је ипођакону Зорану упутио очинску поуку пре рукоположења у чин ђакона. Том приликом је напоменуо да је ђаконски чин, чин од кога зависе сви други чинови у Цркви. Ђакон значи бити слуга и позван је на служење, молитву, смирење и послушност. Владика је даље нагласио будућем ђакону да се труди да сачува и увећа благодат која ће после рукоположења сићи на њега. То ће моћи да постигне ако буде служио и Господу и ближњима. Величина је човека у служењу другима, а онда долазе и сви други дарови које нам Господ дарује.

Ђакони су привели ипођакона Зорана епископу кроз царске двери и после трократног опхода око Трпезе Господње владика је обавио чин рукоположења а затим и облачења наворукоположеног ђакона уз позив народу аксиос-достојан на шта су сви сабрани у храму појали ове радосне речи.

После причешћа великог броја деце и народа уследила је литија око храма, а потом је пререзан славски колач испред цркве. Овогодишњи домаћин храмовне славе био је господин Милорад Пајић са својом породицом. Затим је владика одржао помен покојном проти конатичком и архијерејском намеснику бељаничком протојереју-ставрофору Николи Протићу и његовој супрузи Добрили (оцу и мајци ректора београдске богословије и професора богословског факултета у Београду протојереја-ставрофора др Драгана Протића) и свима који су сахрањени у порти храма. После службе, у парохијском дому уследила је трпеза љубави уз песму београдских богослова.