Богонадахнуту беседу наш Епископ посветио је односу добра и зла у нашим животима. Наглашено је да зло није вечно и да ће бити побеђено кад Господ поново дође да суди живима и мртвима. Само је Бог извор добра и човек без Бога не може да чини добро. Владика је рекао да се без Бога може чинити само зло и човек без Бога и чини зло, оно зло које ће бити побеђено. Ко свесно ратује потив добра самим тим оробљује себе и таквом човеку све смета, нико није добар осим њега и њему је тесно у њему самоме и тесан му је свет, јер му смета човек који је поред њега. Наше срце је толико велико да у њега може сместити непријатеља и то је виши степен љубави у којој испуњавамо јеванђељску заповест да љубимо непријатеља. „Човеково служење злу увек је свесна или несвесна мука, јер човек држећи зло у својој боголикој души осећа муку, зато што је зло од ђавола, од пакла како каже Свети Јустин Ћелијски. Свако зло у нама је мали пакао. То се дешава јер нас је Бог створио за рај, а не за пакао. Назначење нас хришћана у овом свету који у злу лежи јесте да хришћанским животом покажемо да и овај свет може бити рај. Раја неће бити у овом свету све док не буде рај у нашем срцу. Док год добро чинимо, говоримо и ревносно радимо неће се зло коснути нашег срца. Али ако се опустимо и не потудимо да помоћу Божијом разликујемо шта је добро а шта зло, зло ће се залепити за наше срце и нашу душу. Док год се не ухватимо у коштац за злом, оно ће се ухватити нас. Хришћанин би требало да зна да је управо боголиком душом биће небеско, биће бесмртно. Такав хришћанин зна да је живот на земљи дат да би извршио задатак, а то је да задобије живот вечни. То значи да читав свој живот проводи у сејању оног што је добро, јер човек оно што сеје то ће жњети. Бог се познаје Богом, добро се познаје добрим. Ми не можемо бити добри као Бог, али смо позвани да се усавршавамо у том добру и како каже апостол Павле усавршавајте се до пуноће мере раста Христовог“ закључио је Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након евхаристијског сабрања Владика Јован је обишао радове на фрескопису младеновачког храма Успења Пресвете Богородице и дао упутства живописцу Јандрији Чоловићу у вези са осликавањем куполе. Потом је сабрање настављено на трпези љубави, коју је уприличило братство рајковачког храма.

јереј Марко Јефтић