У својој беседи је Епископ Јован истакао да на први поглед двојица Светитеља коју данас празнујемо немају много сличности, немају много додирних тачака. Но, то је само на први поглед. Најважнија заједничка особина ове двојице Светитеља јесте да су они живели за Христа, да је Христос био у њима и да су они били уз Христа. И да су у сваком тренутку били спремни да дају живот за Христа, једину Истину. То је пример за све нас да ако нисмо у заједници Богочовечанског Тела Христовог, у Цркви, у литургијском сабрању, нема нас ни у спасењу. Наш Владика је рекао да је Апостол Лука записао у свом Јеванђељу Реч Божију, Реч која оживаљава, Реч која васкрсава, Реч која освећује, Реч која просвећује. То је та Реч Божија од које је постало све што је постало. Верни су упознати са мудрошћу да је хришћанин вечни ученик, који се у овом животу спрема за полагање испита за вечни живот; испит нашег живота, наших дела и испит наши недела. Пред Богом су живи само они који слушају Реч Божију и извршавају је, а духовно мртви пред Богом су они који слушај Реч Божију а не творе је. Епископ је закључио да се зато требало трудити за спасење како своје, тако и других. Тај труд има вечити значај, јер је труд на спасење људи. Имена свих трудбеника на спасење људи је записано у Књизи живота. Та књига је у рукама Божијим и никаква сила, никакво зло нас не може истргнути из те књиге, ако се ми сами својим неделима не испишемо из те Књиге. У Књигу живота се уписујемо својим делима, а и кад се истргнемо својим неделима можемо се поново уписати покајањем.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају Свете Литургије извршен је чин освећења кољива и резања колача. Овогодишњи домаћин био је господин Предраг Чокић са породицом. После се приступило трпези љубави коју је породица Чокић са љубављу припремила. У поподневним сатима Епископ Јован је крстио у храму Успења Пресвете Богородице малог Луку сина Немање и Јоване Вукадиновић.

јереј Марко Јефтић