У недељу 13. новембра, када наша Света Црква прославља и празнује Свете апостоле Стахија, Амплија и Урвана, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Ратарима. Овом приликом Владики Јовану су саслуживали: Архијерејски намесник јасеничи протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Тихомир Анђелковић, протојереј-ставрофор Раденко Гавриловић, протонамесник Драган Икић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Јаћимовић. Света Литургија је била испраћена слаткопојем богослова Крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог.По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је говорећи о причи о сејачу и семену рекао да је у њој смештен сав свет и сав род људски, јер је овај свети и сваки човек, његова душа, његово срце, његов ум, жива њива Господња. По овој њиви Бог сеје своје семе истине од ког зависи род људски и сва твар. Зато треба да знамо да како будемо сејали тако ћемо и жњети. Не можемо сејати зло, а надати се добром. Човек сеје семе за насушни хлеб, а овај хлеб није обичан хлеб, већ онај за ког се молимо да Бог пошаље Духа Светог и претвори га у истинито тело и истиниту крв Христову којом се ми причешћујемо.
Као што се сељак брине да припреми њиву за сетву, тако и ми треба да припремимо нашу њиву душе за семе Божије. Како се припремимо да примимо семе, тако ће оно и родити. Ако се семе баци на тло које није припремљено због слабог труда, слабе вере, слабе љубави, зао дух ће доћи и украсти семе за које се нисмо спремили. Ако се неко не труди, како ће помоћи ближњима. Човек који се труди, радан човек, зна да је најслађа кора она која је зарађена у зноју свог лица. Али се исто тако зна да је најгоре узимати од другог како би имао ти да живиш, то није хришћански, то није људски.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
На крају беседе Преосвећени је нагласио да упркос томе што стално слушамо ову причу, треба да будемо свесни њене најбитније поуке, а то је да нас подсети да треба стално да се преиспитујемо где нам је срце? На шта је усмерен наш ум? Да ли гајимо семе које смо добили од Бога? Наш је избор и само од нас зависи коме ћемо служити. А од чега то зависи? Од наше вере. Људи без вере само гмижу по земљи као мрави, само гледају доле, а не гледају према Богу. Зато родитељи треба да буду примери својој деци. Примери су значајнији од сваке речи. Њиву наше душе треба сваког дана да припремамо да Божанско семе у нама узроди, јер ћемо на крају бити питани шта смо урадили са Његовим семеном.
Евхаристијско сабрање је настављено трпезом љубави коју је уприличио ратарски парох протонамесник Мирољуб Станковић са верним народом.
Александар Јаћимовић, ђакон
