Ово молитвено сабрање својим присуством и појањем украсила су деца ОШ ,,Живко Томић” из Доње Шаторње која су се радо одазвала позиву свог вероучитеља јереја Николе Илића и своје знање и владање крунисала Светим Причешћем. Литургијске химне појале су монахиње као и чланови опленачког хора предвођени диригентом Маријом Ракоњац.

Након прочитаног апостола и зачала из Светог Јеванђеља верујућима се обратио Владика Јован проповедајући о данашњим слабостима које прожимају човечанство и упоредивши их са слабостима из времена Св. апостола Павла. Заиста, као да је апостол Павле наш савременик. Стање изопачености човека удаљује од Бога и одводи у самољубље, у време и простор у којем му нико није потребан и када мисли да су сви лошији од њега. Боље је бити осуђен него друге осуђивати. Ни ђаволи ни људи не могу човека натерати на зло док он сам, по својој слободној вољи, не пристане на то. Да би савладали ова искушења потребно је да се молимо, да слушамо Јеванђеље, али и да Јеванђељем живимо. Молитвом се разбија духовни сан и успоставља стање будности које човека приближава Богу. Молитва прерађује срце наше, ум наш и вољу нашу. Она је највећи покретач духовног живота и најбољи показатељ нашег духовног нивоа. Господ је ту да помогне човеку који се моли јер нечастиви посебно тада напада молитвеника. Зато је неопходно имати смирење, јер је оно темељ свих врлина.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након свете Литургије Владика Јован је освештао обновљене просторије манастирског конака и у знак благодарности благоизволео је одликовати:

• орденом Светог Симеона Мироточивог господина Дејана Чоловића
• орденом Вожда Карађорђа господу Петра Јовановића и Миодрага Ћирића
• Архијерејском граматом признања господу Михаила Продановића, Радослава Маринковића, Сашу Марјановића и Љубишу Станисављевића
• Архијерејском граматом захвалности господина Радишу Станисављевића.

Трпезом љубави уприличеном од стране игуманије Евдокије и њеног сестринства заокружено је ово богоугодно сабрање.

Урош Костић, ђакон