По прочитаном Јеванђељу Преосвећени се обратио говорећи да се сви сабирамо у храму на једно дело, Свету Литургију. Људи су чинили, чине и чиниће велика дела, али највеће дело је свакако Света Литургија. Литургија тражи целог човека. Ако хоћемо да сазнамо тајну Цркве, не можемо је сазнати без тајне Литургије и тајну Литургије не можемо да сазнамо без тајне Цркве. Зато Литургија тражи целог човека. Прави хришћанин када улази у Литургију, осећа да улази у Светињу над Светињама, на Литургију која своди небо на земљу и земљу узводи на небо. Подразумева да је доласком на Литургију закорачио у Царство Небеско, предукус Царства Божијег. Литургија тражи од човека да уђе у Литургију у миру, да је помирен са собом, са Богом и са другима. Ако човек нема тог мира његово присуство и учествовање у Литургији није потпуно и спасоносно – не дарује му дарове. А Литургија нам дарује – самог Христа, преко причешћа, даје нам Духа Светог који силази и освећује дарове које приносимо Богу. Зато, ако јесмо хришћани треба да видимо шта су Свети Оци говорили и писали када је у питању Литургија: говорили су и писали оно што су живели. Зато су њихова дела тако узвишена, јер су живели па Литургији и ако нису били на Литургији. И канони нам говоре да човек који није помирен са другима да не улази у Цркву; исто тако и свештеник који није измирен са својом паством и са свима да никако не сме да приђе Светом Престолу. Који свештеник ово прекрши да се одлучи од Цркве. Човек који нема мира у себи, а правог мира нема без Бога, он је немиран човек. Ко нема мира у себи он и када се моли гледа кога да осуди. Зашто? Зато што је немир у њему. Ако хоћемо да видимо какав је неко човек, само треба да слушамо како говори о другом човеку. Ако га осуђује и Бог ће њега осудити, јер он само о осуди говори.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Данас смо сабрани на Литургијско дело, да учествујемо у Литургији и сједињујемо се са Богом кроз Свету Тајну причешћа. Ми се молимо да остатак божићњег поста проведемо у миру, јер је Божић уствари призив и позив на мир. Апостол Павле у својој посланици прича да мир Божији превазилази сваки људски ум, и сачуваће сваки ум и свако срце наше у Христу Исусу. Ако не чувамо ум и срце у миру, онда ће нам срце и мисли бити немирни, па ћемо уместо да се молимо-осуђивати, уместо мира ширићемо немир. Немиран човек је само јак на језику, а не у Богу. Зато народ каже: језик кости нема, али све кости поломи. Зато хитајмо према празнику мира, јер је тада Христос својим рођењем снео мир са неба на земљу. Живимо у времену када су многе врлине обезвређене, замењене са неврлинама. Језик који је дат човеку да прославља Бога, он њега злоупотребљава. Многи данас говоре о миру, али је мира све мање. Сви траже оправдање за свој немир, али га траже тамо где га нема, траже га изван Бога. Ако сам немиран, онда немам Бога. Бог се даје смиренима, а гордима се противи. Зашто човек најчешће нема мира? Зато што очекује да ће мир доћи само од себе и да га може добити од овог света. Мир овог света је крхки мир, мир који нема стабилности. И опет се питамо зашто нема мира у свету? Зато што свет полако потискује Бога. Нема поштовања међу људима. Нико неће да испоштује другог, а тражи да он буде испоштован. Тако се човек уплиће у сатанску мрежу, мислећи да може сам, без Бога, да изађе из те сатанске мреже. Ако немамо мира, онда смо заратили са миром, а ако смо заратили са миром божијим онда смо у рату сами са собом. Немојмо се заваравати да овај рат можемо да добијемо, јер нико није никада победио Бога. Зато будимо у миру са Богом, да не бисмо ратовали сами са собом. Мир се усељава у оног човека који живи јеванђељским врлинама.

Нека нам Господ помогне да имамо мира, да тако у миру, помирени са Богом и једни са другима, дочекамо Божић-празник мира, да бар о том празнику не осуђујемо друге и другоме не чинимо зло, иначе нећемо осетити радост празника. Ако је човек окренуо леђа Богу, Бог није њему; Бог нас неће насилно враћати себи, а да бисмо се вратили Богу потребно је да се покајемо, а покајање је веће од сваког греха.

Евхаристијско сабрање је настављено трпезом љубави, коју је уприличило братство преображенског храма, на челу са старешином протонамесником Драганом Икићем.

Александар Јаћимовић, ђакон