На самом почетку протојереј Жељко Ивковић је поздравио присутне и упознао их са богатом и плодоносном делатношћу гошће. Указао је на важност упознавања, посебо младих људи, са непознатим чињеницама из живота наших научника, уметника и националних радника. Након уводног излагања госпођа Нинковић Ташић је надахнуто говорила о Божанском надахнући српске науке. Истакла је најрепрезентативнија места из биографија Михајла Пупина, Николе Тесле, Милутина Миланковића и Јована Јовановића Змаја и упознала аудиторијум са непознатим, сакривеним и изокренутим подацима из њиховових живота, која се тичу њихове снажне вере и нациoналне освећености.

С обзиром на то да трибина није било пуко говорење ex cathedra, већ се базирало на дијалошкој основи, присутни су позвани да постављају питања. Разговор се развио у изузетно живу дискусију у којој су присутне посебно интересовали детаљи из међусобног односа Пупна и Тесле. Гошћа је аргументовано говорила о лажно створеном сукобу и многим недоумицама из пријатељства ова два горостаса српског народа. На крају је отац Жељко подсетио да је превасходни циљ организовања ове изузетне трибине било да се млади људи подстакну да се баве науком, али да вођени примерима наших највећих научника не запостављају своје веру и народ.

Александра Нинковић Ташић потпредседник је Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин. Интеркултурни је амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона. Аутор је Пупин меморијалног пројекта у земљи и региону у оквиру кога је поставила први виртуелни музеј који представља једно научно и културно наслеђе у свету Пупинов виртуелни музеј. Аутор је више изложби, организатор преко тридесет предавања и трибина у читавој Србији, али и Црној Гори, Мађарској, Републици Српској, написла је велики број чланка, фељтона, специјалних додатака, покретач је и реализатор медијске пупинизације и обележаваља Пупинове године на националном нивоу (2014.) Учествововала је у многобројним конференцијама и семинарима. У уској је сарадњи са Српском академијом наука и уметности, са Народним музејем у Београду, са Универзитетском библиотеком, као и државним установама које се баве чувањем материјалне и нематеријалне културне баштине и представљањем Србије у иностранству, укључујући државне институције и студентска удружења. Најважнија њена вишегодишња активност је рад на прикупљању архивског материјала који се односи на живот и дело Михајла Пупина у читавом свету. Преко 10.000 докумената, од којих су многи по први пут доступни јавности, чине највећу архиву посвећену Михајлу Пупину, а она је извориште многобројних активности које имају за циљ афирмацију и чување Пупиновог дела.

јереј Марко Јефтић