БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА О БОЖИЋУ 2016. ГОДИНЕ

Ј О В А Н

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ
ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,
БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И
БОГА ДУХА СВЕТОГА УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега,
који се роди од жене, који би под законом (Галатима 4, 4).

На Божић, пре више од два миленијума, када је наступила „пуноћа времена“ (Галатима 4, 4), најављена Богом преко светих пророка (Исаија 7, 14; Данило 9, 25; Михеј 5, 2), родио се Син Божији од Пресвете Деве Марије у граду Витлејему (Лука 2, 4-14). Син Божији, који је постао човек, открива Бога кога нико никада није видео. Зато и певамо на великом повечерју, којим започиње Божићно славље: „Разумите народи и покорите се, јер је с нама Бог“ (Псалам 124; Матеј 1, 23). Рођење и улазак Господа Исуса Христа у људску историју изузетан је догађај. Свети апостол Павле, вером загледан у овај најчудеснији догађај под сунцем, читавом свету благовести: “И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у телу” (1. Тимотеју 3, 16).

“Бог се јави у телу!” Пред овом тајном потпуно стаје наш ум. Немоћно је свако људско знање да отпечати ову велику Божанску тајну. Богомладенац Христос спустио се до човека, па чак и сам постао човек, да би људи мислили по Христу Исусу и живели достојно Бога (Галатима 5, 10). Рођењем Христа Младенца човечанска природа се сјединила са Боажнском. Бог је постао савршени човек, Богочовек Исус Христос, са нама у свему исти – осим у греху. Собом је Творац осветио, обновио и подигао творевину из прародитељског греха. Из љубави према нама, Он “болести наше носи и немоћи наше узе на се” (Исаија 53, 4). Својим рођењем у Витлејемској пећини, Бог нам открива да се рађамо за бесмртност, за вечну заједницу и сједињење са Њим, за наше обожење благодаћу Његовом.

Долазећи међу нас, Богомладенац Христос није употребио силу и моћ, него љубав. Бог нам се јавља као дете које од нас тражи само љубав, ненаметнуту љубав, ради усељења у срца наша и биће наше. Иако смо после Христовог оваплоћења сједињени са Богом, Господ и даље не нарушава слободу људи које је створио по “обличју и подобију својему” (1. Мојсијева), већ нам оставља избор да сами одлучимо да ли желимо да му отворимо врата срца наших, јер каже: “ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном” (Откривење 3, 20). У овом смислу треба разумети речи Христове: “Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним” (Матеј 5, 17).

Његовом рођењу обрадовали су се и небо и земља, анђели и људи, и сва видљива и невидљива творевина. Са висине поздравила Га је анђелска химна “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лука 2, 14). Земља и људи даровали су Му своја срца као храмове сопственог бића. Пастири су Христу Богомладенцу даривали чистоту срца и искрену љубав, а мудраци злато, тамјан и измирну, наговештавајући овим даровима Његову тројаку службу – “царску, првосвештеничку и пророчку”.

Доласком у свет, Господ све ново твори – ново небо, нову земљу, нове људе. Боље рећи, преображава их. Како је Христос једино ново под сунцем, Свети апостол Павле каже: “Стога, ако је ко у Христу, нова је твар, старо прође, гле, све ново постаде” (2. Коринћанима 5, 17), што значи, ко је у Христу, у новом је човеку, јер Богочовек Христос и јесте први нови човек после Адама – потпун и савршен човек у потпуном и савршеном Богу. Јер, “укинувши телом својим закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новог човека, стварајући мир” (Ефесцима 2, 15). Новог човека који је без греха, који је сав у Богу, који сав живи са Богом и у којем све бива по Богу. Ко је у Христу, не престаје бити човек, већ се обнавља “у новога човека, сазданога по Богу у праведности и светости истине” (Ефесцима 4, 24). Христос се родио на земљи да отпалог човека преобрази у непропадљивог и да му дарује вечни живот.

Људски пут у преображење подразумева јачање у Богомладенцу Христу, онако како и каже Свети апостол Павле: “Браћо моја, јачајте у Господу, и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволовога” (Ефесцима 6, 11). Заиста, ако ојачамо у Господу, ако прихватимо Његову помоћ, ако будемо имали Бога у себи и око себе, онда ћемо моћи да се успротивимо безбројним непријатељима, и видљивим и невидљивим.

Ако непрекидно на земљи будемо “јачали у Господу, и у сили моћи његове” (Ефесцима 6, 10), немамо чега да се плашимо, јер Господ је ту, поред нас, са нама, а ако хоћемо – биће сав у нама. Када певамо на службама у цркви „Бог Господ јави се нама... “, смело идемо у загрљај Богомладенцу, да му благодаримо што се оваплотио ради нас и што је нас залутале вратио у свој загрљај.

Господ је донео мир на земљу, па се ми о Божићу поздрављамо ускликом “Мир Божији, Христос се роди!” Овај мир долази из осећања и сазнања да су решена сва најбитнија питања људског духа, питање живота и смрти. Тако је и Апостол народа могао да каже: “И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу” (Филипљанима 4, 7). Имајући ово у виду, јасно је да данас није довољно само празновати Божић „као у стара добра времена“, већ је неопходно да се свим својим бићем загледамо у светлост коју Божић исијава, светлост над којом тама више нема власт и тако прихватимо да једино у оваплоћеном Богу блиста лик истинске човечности над којом смрт више не господари, односно да је светлост Божића једина и последња и да су изван ње непробојна тама и пропаст човека.

Ову истину потврђује и наше време, када зло све више потире добро, кад мир надвлађује немир. Многи и данас на различите начине покушавају да се мир усели у људе и завлада међу њима, али мира нема. Оправдање за овакво стање најчешће се тржи изван Бога и без Бога. Да мира и истинског добра нема без Бога, говорио је и сам Спаситељ: “Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје” (Јован 14, 27). Мир и радост у овом свету нарушавају ратови, немири, агресије, мржња, односно увек и изнова одбацивање Бога, јер, по речи Господњој, “нема мира безбожницима” (Исаија 48, 22). Када је тако у свету, тако је и у нама: док имамо Бога у себи и док смо са Богом у миру, ми чувамо мир и радост у себи, у породици, селу, друштву, држави, Цркви. Да бисмо имали Бога у себи, морамо хранити душу своју Христом, Телом и Крвљу Његовом. Душа је боголика и богочежњива, она стреми небеским висинама, она хоће Бога и када год то заборавимо и занемаримо остајемо без истинског мира и радости. А када човек све своје бриге пренесе на Господа “молитвом” и “мољењем”, онда у душу његову силази мир Божији и радост која превазилази сваки ум. Та радост се не може ни замислити, а камоли људским напорима остварити. Ова радост долази из заједничарења са Богом живим, Богом истинитим и бескрајно човекољубивим.

Мир Божији не разлива по души само радост, већ и љубав. Као што мир и радост које Господ дарује нису обичне, тако и љубав на коју нас Господ позива није обична. Како је сам Бог љубав, који се из љубави према нама рађа од увек Деве Марије, онда и од нас тражи љубав, јер само кроз љубав можемо видети и спознати да је Дете, рођено на пастирској слами - наш истинити Бог, Промислитељ и Сведржитељ. Ако имамо љубави и Бога ћемо волети. Љубав према Богу води нас и ка љубави према другом човеку. А Господ нам својом љубављу, својим чудесним рођењем на земљи показује како треба да љубимо Њега и своје ближње. Живећи у светим врлинама и са Светим тајнама у Цркви Његовој, стичемо благодат Божију која нас испуњава и води, која нас учи да волимо, да љубимо Бога свога и ближњега свога као самога себе (Матеј 22, 37-39). И тако живимо Христом и “живим – не више ја, него живи у мени Христос” (Галатима 2, 20). Тада смо пронашли смисао нашег постојања и нашег призива. Одзивом на дар љубави Богомладенца, на дар живота и дар спасења у Њему, остварују се наше призвање и назначење за вечност (Ефесцима 4, 13).

За све ово помолимо се анђелским поздравом: “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лука 2, 14). Драга наша децо духовна, желимо вам да Божићне и Новогодишње празнике проведете уз ове Божићне поруке љубави и мира, молећи се да вам Богомладенац Христос подари свако истинско добро о Божићу и Новој години и поздрављајући вас поздравом мира, радости и љубави Божије: