Хор под вођством диригента Љиљане Милеуснић-Марковић је тропарима Рођењу Господњем и Светим апостолима Петра и Павлу отворио јубиларни концерт, након чега се бројним љубитељима музике обратио и протојереј-ставрофор Небојша Младеновић, старешина храма и архијерејски намесник белички. Отац Небојша сећајући се дана када је кренуло оснивање хора, нагласио је да анђелско певање јесте циљ и смисао постојања анђела, што је била и првобитна испирација у окупљању хора. С обзиром да је основни циљ певања хора активно учествовање у Светој Литургији, сходно томе и сва вредност хора може се мерити једино вредностима Царства Небеског, чији је Света Литургија и предукус. Учвршћујући се у једном таквом Литургијском постојању хор врши своју мисионарску, духовну, просветитељску функцију, учествујући на многобројним концертима од којих је један и овај вечерашњи. Старешина храма је своје обраћање завршио жељама да Господ који је диван у Светима својим, умудри чланове хора и да се у њима реализује псаламски стих „Појаћу Господу моме докле год ме има“. Присутнима се обратио и протојереј-ставрофор Радосав Станковић један од оснивача хора. Прота се захвалио свим члановима, као и њиховим породицама што су показали велику жртву и велику љубав, јер су своје време одвајали и себе несебично посветили хору.
Члановима хора, као и заслужним појединцима уручене су захвалнице за делатну љубав захваљујући којој је хор дочекао овај јубилеј.
У паузама између блокова песама, кроз филм свим присутнима је предочен један историјски ход поменутог хора, где су се уз одговарајуће фотографије присутни упознали и подсетили свих гостовања и наступа. Садашњи чланови нису заборавили чланове који су уснули у Господу, већ их све поименице поменули и помолили се за њихов покој. Оно што је такође карактеристично за вечерашњи концерт, јесте и то, да је њему присуствовало и неколико бивших чланова који су из разних градова допутовали посебно за ову прилику. Ово дивно вече посебно су обележиле нумере „Не имами инија помошчи“, „Рјабинушка“ и „Подмосковске вечери“, које су публику подстакле да дугим аплаузима поздрави чланове хора.
Једно лепо вече, у коме је духовно појање хора, али и једно сентиментално подсећање на историју хора, пријатно разгалило и специфичним духовним надахнућем испунило слушаоце, који су чланицама хора уручили цвеће.
презвитер Милан Ђорђевић