Духовно нахрањени светим Причешћем и напојени речима посланице Његовога Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, пред завршетак Свете Литургије, свештенство храма пререзало је школске славске колачеу присуству руководства и великог броја наставног особља школа '' Вук Караџић'' и ''Радмила Шишковић''. Након молитвеног сабрања, сви до тада сабрани са свештенством, испунили су холове поменутих школа у којима су уприличене Светосавске академије, а затим и телесна укрепљења од стране великодушних домаћина.

Уочи Савиндана, у поподневним часовима у сали Градског позоришта, одржана је Светосавска академија уприличена од стране ''Паланачке гимназије''. Годинама у потпуно новом руху, академија која пуни салу позоришта паланачког и ове године је духовно освежиле и оплеменила присутне својом садржином, захваљујући ангажовањем надарене деце и Г. Мирка Савића, вероучитеља те школе. Отворио је академију својим петнаестоминутним обраћањем:„Стојим овде пред вама не само као пред децом Светога Саве, већ као пред његовом иконом. Стојим, и желим да видим да ли је лик Светога Саве у вама и даље непромењен. Да ли је у вама исти онај лик са фресака Милешеве, Студенице, Пећке Патријаршије коме ни време, ни туђинска рука, ни наша небрига нису могли ништа. Да ли је то икона пред којом ћу полагати наде и веровати. Или ћу видети Саву који са великим болом у души и сузом у оку, као бегунац и презрен, поново бос ходи по земљи исцепане мантије и удара, опет удара, у дубини ноћног мира, на капије свога отечества.Стојим скрушено и брижно али не са зебњом. Видим да је лик светитеља очуван, препознатљив, трајно утиснут у ваше младе душе као фреске у свежем малтеру.

Тај лепи лик многи су хтели да поружне, потамне, избришу и спале. Да му мењају, веру, језик, писмо, границе, прошлост и садашњост. Да не личи на себе, већ да буде безличан и огољен. На срећу подлога је била добра, а иконописци најзнаменитији међу Србима, зато јасно видим да Савин лик у вама блиста. Не допустите да буде оштећен, огребан, да буде другачији, да постане непрепознатљив за генерације после вас, то вам је аманет ако мислите да постојимо...“

Након вероучитеља је, између осталог, изговорена победничка беседа ученице „Паланачке гимназије“ Иване Талијан која је 2016. године, освојила прво место на такмичењу у беседништву у Смедереву „Славослов“, чији исечак гласи:

"Наш пут ка Христу утро је духовни отац нације – Свети Сава. После њега ређали су се владари који су били ратници, деспоти, краљеви... Нашом земљом посејали су цркве и манастире. У тим црквама и манастирима је кроз векове таме сачувана клица вере и идентитета Срба. Црква нам је сачувала писмо, народ, веру. Манастири су били уточишта, и физичка и духовна. Људи су спасавали и душе и тела. Нисмо имали ништа, али смо имали све! Имали смо ВЕРУ! Нисмо знали да пишемо, нисмо имали струју, путеве, али смо имали веру! И 5 векова тако. Мали, неук народ, осуђен на ропство и букагије, очима увек ка земљи, али погледом увек ка небу... Данас је нешто другачије. Сви смо очима ка ајпеду, али мислима на Фарми у Лисовићима. Букагије држимо у рукама и у душама. Имамо слободу кретања, мишљења, говора, избора, али смо и даље у ропству. Поробљивач је невидљив . Данас – имамо све. Струју, путеве, аутомобиле, солитере, грејање, водоводе. Али немамо ВЕРУ. Данас је – НЕМАМО! Зато имамо: депресије, самоубиства, наркоманију, алкохолизам, порнографију. Имамо још и анксиозност, неиспуњена очекивања, осећај опште ништавности, психозе. Као лекове против болова од којих постанеш завистан, користимо Интернет, мобилни, и кабловску. Делују неко време, па опет заболи душа! Данас, све имамо, али немамо ништа. Душе су нам потпуно празне. Нема вере да нас подржи у борби! Зато нисмо достојни отаца наших!Зато, пробудимо веру у себи. Заживимо вером и свешћу које су наши преци имали. Само тако ћемо опстати као народ. Вратимо се на стазу којом су и коју су наши преци за нас вером и крвљу крчили. Нека Господ одржи наша тела усправним, наше мисли узвишеним, наша срца чистим, и нашу веру истрајном."

протонамесник Слободан Сенић