Свети Сава je највећи српски светитељ, утемељивач хришћанства, он је уткан у све поре живота српског народа свог времена, али и свих познијих векова до данас, све их је оплеменио, облагородио, осветио. Његова светлост нам је зрачила у тами ропства, Његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичког вођства, Његов ум нас је саветовао шта нам ваља чинити кад смо били у недоумици и на историјској раскрсници.Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки Господин Јован, на дан Светог Саве српског, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у којој је принео молитве Богу и Светом Сави за спас српског рода. Радост литургијског сабрања заједно са Владиком и свештенством, поделило је доста верника и деце.
На Литургији је светосавску посланицу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прочитао јереј Душан Мучибабић. У својој посланици Преосвећени Владика је између осталог рекао: «У свако време Бог уздиже светитеље на корист народу своме. Пре више од осам векова послао нам је Господ угодника којег данас прослављамо – Светог Саву. То је било доба када је нашим саплеменицима таква личност била најпотребнија. Тада је Стефан Немања почео да ствара српску државу. И то какву државу! Државу, која ће, можемо слободно рећи, прослављати Име Божије до судњег дана. Државу, која ће песмом, тамјаном, молитвом, вером, подвижницима и мученицима, прослављати Бога. Државу, која ће бити утемељена на светитељима, било да су прости људи или владари. Има ли од овога нешто што је веће, лепше и драгоценије?! Има ли већег благослова Божијег?!
Добро је разумео и знао Стефан Немања да неће имати јаку државу, док не буде имао јаку Цркву у држави. Недостајало му је снаге и духовне моћи да већ створену државу утемељи у Цркви. Међутим, Господ, без чије промисли ништа не бива, није допустио да ово богоугодно дело пропадне: и израсте лоза од чокота – Христа. Израсте најмилији српски син, израсте Свети Сава. Израсте из врта Пречисте Богородице на Светој Гори Атонској, где расту најлепши кринови рода људског. Није се Свети Сава у Светој Гори учио људском мудровању, ни телесним вештинама, него духовној аскези и мудрости Божијој. Са неба је добио снагу да замисао оца спроведе до краја, створивши самосталну Српску Цркву и српску просвету. Помогао му је брат, Свети краљ Стефан Провеначани, Свети Симон Монах, који је српску државу придружио Богом благословених краљевина. И Бог, без којег ништа не бива, уреди да српску државу утврде три калуђера, три свеца – Свети Симеон Мироточиви, Свети Симон Монах и Свети Сава.“
После заамвоне молитве Епископ Јован је извршио обред резања славског колача и освећења славског жита. По завршеној Литургији чланови Дечјег хора Саборне цркве отпојали су неколико пригодних песама, потом је изведен је краћи рецитал посвећен Светом Сави, након чега су најмлађима подељени пригодни дарови.
Црквена општина крагујевачка и свештенство Саборног храма је за Преосвећеног Владику Јована и госте уприличило славску трпезу. Ова трпеза љубави, почива у заповести Божијој: ЉУБИ БЛИЖЊЕГА СВОГА КАО САМОГА СЕБЕ, и посведочена је добротољубљем и човекољубљем, а све у славу и спомен најдивнијег чеда одњиханог на крилу једне мајке од рода рашанског, рода српског.
Протонамесник Срећко Зечевић
