Пензионисани парох сушички протојереј Милан Беговић је за своје служење Цркви Божијој, одликован од стране Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, чином протопрезвитера - ставрофора. На Светој Литургији беседио је парох осми крагујевачки јереј Душан Мучибабић.

Радост Евхаристијског сабрања употпуњена је присуством и активним учествовањем ученика веронауке из Крагујевца, из Основне школе «Мома Станојловић» са својим вероучитељем Аном Зечевић, из Основне школе «Радоје Домановић» са својим вероучитељем Миланом Милановићем, из Основне школе «Милутин и Драгиња Тодоровић» са својим вероучитељем Драганом Симић, из Медцинске школе «Сестре Нинковић», са вероучитељем Немањом Кнежевићем.

По завршеном Евхаристијском сабрању у сали Духовног центра Саборне цркве „Новомученици крагујевачки“ приступило се читању реферата на тему: „Ја сам Пастир добри“ (Јн 10.) Тему је припремио привремени парох Шести крагујевачки јереј Слободан Савић. Поздрављајући Његовово Преосвештенство Владику Јована, отац Слободан је уложио велики труд у свом раду да да одговор на питање, шта је то што одликује доброг пастира, и на који начин пастир врши утицај на своју паству, тј. на своје парохијане:

„Које су одлике доброг пастира? Јеванђеље каже: „Пастир полаже живот за своје овце“, рекао бих да су то су кључне речи, јер значе велику жртву, а где је велика жртва ту је још већа љубав. Он је снажан и храбар, способан да брани своје стадо од дивљих звери. Пажљив је према својим овцама, познаје њихово стање, прилагођава се њиховим потребама, близак им је и понекад их носи на својим леђима. Његов ауторитет је неупитан, а темељи се на знању, искуству, доследности, оданости, љубави, поверењу. Врхунац његовог односа је спремност дати властити живот за своје овце. Све те одлике имао је Господ Исус Христос.

Свештенство је служба Новог Завета, предата од Христа апостолима и њиховим прејемницима. Свештенство се састоји у проповеди слова Божјег народу Божијем и у вршењу Светих Тајни, да би их усавршили у вери, ради измирења грешника са Богом и ради постизања вечности у Царству Божјем. То би требао да буде и циљ свештенства, да људи, који су се удаљили од Бога због својих грехова, поново задобију благодат Божју и да се усаврше у вери, сједињавајући се са Христом у једно Тело, да постигну велико блаженство и спасење. О овоме говори апостол Павле: „Да се свети приправе за дело службе, на сазидање Тела Христова; докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста висине Христове“ (Ефес. 4. 12 и 13). Свети Јован Златоусти у својој беседи каже: „Зар не знаш шта је свештеник? Он је анђео Господњи. Зар он од себе говори? Ако се за њега не стараш, није то да се о њему не стараш, него о ономе који га је рукоположио и о Богу.“ Свети Григорије Богослов у свом Првом слову говори: „Свештеник служећи, стоји са анђелима, славу слави са архангелима, приноси жртву ка горњем жртвенику, са Христом свештенодејствује, чисти нечистоту.“ Исти светитељ додаје: „Да је знање над знањима и вештина над вештинама, знати, како треба свештеник да управља повереном му паством.“ Дакле, циљ служења свештеника је обожење поверених му чланова Цркве. Из свега овога можемо сагледати колико је свештеничка служба узвишена, те она изискује огроман труд и посвећеност. Зато су, можда, и главне дужности свештеника подучавање људи о Богу и Боогоугодном животу, вршење Тајни и молитвеност.

Свештеник представља, пре свега, литурга који узноси молитве окупљеног народа пред престолом Творца. Свакако, његова улога је и та, да проповеда народу о Христу и животу у Христу. И већина свештеника то и чини, на свакој литургији онима који су окупљени око Тела и Крви Христове. И, нека буде да је прва дужност свештеничка подучавање речју изабраног народа Божјег: „Да људи из уста његових траже закон Божји“ (Малах. 2,7). Свештеници су дужни учити народ у вери и закону.“

После завршеног излагања теме, развила се једна веома плодна дискусија међу свештенством.

Након завршене дискусије, за Епископа и свештенство организована је трпеза љубави, још једна агапа, како би то насловили древни хришћани. Тамо на литургијској агапи, евхаристијској трпези љубави, нахранили смо дух наш и душе наше боголике. А за овом трпезом смо се окупили да тела наша окрепимо плодовима и даровима трудољубивих домаћина наших братства Саборног храма.

Срећко Зечевић, протонамесник