Владику Јована дочекао је велики број деце из локалне школе као и верници који су се постом и молитвом спремали за Свето Причешће. Владика је, обраћајући се верницима беседом, нагласио значај Светог Причешћа и делотворност ове Свете Тајне. Човек који себе не обнавља Христом и врлинама не може бити духовно јак. Припремање душе и тела за сусрет са Христом требало би да буде главно занимање нас хришћана. Велики пост је диван период у којем ми вршимо смотру над собом, себе преиспитујемо, срце чистимо, мисли и речи преображавамо, а као круну свега тога себе освећујемо Богом. Пост је богочовечанска врлина у којој Бог води а човек бива вођен. Човек који је у гордости, сујети, пакости и страстима не воли нико да га води јер он сам себе води, тј. грех га води. Узраставши у вери светитељи су себе сматрали највећим грешницима, док су с друге стране највећи грешници себе сматрали највећим праведницима. Пост и молитва су средства којима се најбоље штитимо од демона, стога они постају неопходни у животу сваког хришћанина. Али ова средства морају да изроде духовне плодове, видљива доброчинства која би нас колико толико приближила Божијем савршенству.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије уследило је сабрање поводом читања и коментарисања реферата јереја Николе Илића, који је у свом раду ”Евхаристија – извор и увор свих Светих Тајни” истакао да се Свете Тајне не могу одвајати од Свете Литургије, да се Света Литургија не може одвајати од Цркве, да се Црква не може одвајати од Царства Небеског, јер ако би се којим склучајем то учинило онда не би било ни Цркве, ни Свете Литургије, ни Царства Небеског. Током дискусије Владика Јован је свештеницима дао смернице у даљем духовном деловању, поучивши их како историјским – светоотачким, тако и данашњим примерима како сачувати јединство Цркве и њених Светих Тајни. Након плодотворне дискусије Владика је благословио трпезу љубави коју је приредио Љубиша Ђукић, домаћин из Загорице.

Урош Костић, ђакон