Свечано отварање је започело уводним словом господина Ненада Ђорђевића, у име Народног музеја Крагујевац. Господин Ненад се захвалио Сретењском манастиру из Москве, Епархији шумадијској и Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Јовану, који су омогућили и својим присуством увеличали и благословили овај културни догађај. Директор музеја је подсетио све присутне на значај царске породице Романов за српску историју, а такође и истакао да је ова изложба важна јер представља један нови поглед на страшни двадесети век.

Потом је уследило слово Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована, који је подсетио на то да „како оно што људи одбацују, Бог сачува“.

„Свету царску породицу су људи одбацили, али су је Бог и Црква сачували и прибројали светим мученицима. Они су, сигурно, могли, попут многих императора који су такође настрадали, да остану спомињани у историји, од године до године, од догађаја, до догађаја, али оно што Црква прослави, ту је памћење вечно, непролазно. Зато, заиста, ови људи, јесу мученици који су страдали јер су били верујући и као православни дали животе своје. И као што је Суреп у својој познатој књизи „Кад су живи завидели мртвима“ писао, то су заиста била тако тешка времена, када су живи завидели што су мртви у миру. Зато, браћо и сестре,молитвама њиховим да се утврдимо у вери. Јер вера је дар Божији и вера чини човека човеком.“

Након беседе владике шумадијског Јована, посетиоци су са великим интересовањем погледали изложбу.

Изложба ће бити отворена до 3. маја 2017.

***

Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови - царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа.

Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља.

Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов. Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века.

Друга целина су жанр фотографије. У оквиру ове целине издвајају се фотографије из личних албума породице Романов. То су спонтане фотографије, неформалне. Забележени су моменти у шетњи, разговору, одмору, дечијим играма. Ове фотографије су реткост јер су их радили лично чланови породице. Познато је да су Романови посебно волели фотографију.

Следеће су фотографије војне тематике. На њима цар благосиља војску пред одлазак у рат, испробава ново оружје, даје војсци наређења, укључује престолонаследника у тајне војевања.

Царица и велике кнегиње су се бавиле хуманитарним радом. Обилазиле рањенике, помагале болесним војницима и делима и речима. Из њихових дневника се зна да су асистирале и приликом најтежих операција. Забележене су док негују војнике.

Посебно је важан и цитат ̶ речи које је изговорио наш Владика Николај Велимировић, 1932. године, о Цару Николају.

Пројекат реализују Сретењски манастир из Москве, портал Православие.ру у сарадњи са студиом „Руски Цар“.

Од августа 2016. године изложба је одржана у многим градовима и местима:

• Београд  ̶ Храм Вазнесења Господњег, Александа Невског, Српских Светитеља, храм светих апостола Петра и Павла, црква светог Трифуна, храм Рођења Јована Крститеља
• Руски дом у Београду
• Ужице – Народни музеj Ужице
• Чачак  ̶  Народни музеj у Чачку
• Краљево – Народни музеј у Краљеву
• Бања Лука – културни центар «Бански двор»
• Беране (Будимљанско-Никшићка епархија)
• Нова Варош (Милешевска епархиjа)
• Зрењанин  ̶  Руска Црква Светоархангелски храм.
• Прибој  ̶  галерија „Спирала“. (Милешевска епархија)
• Приjепоље – Народни музеј у Приjепољу (Милешевска епархија)
• Требиње – Музеj Херцеговине (Епархиjа Захумско-херцеговачка)
• Гацко – ЈУ „Културно-спортски центар“ (Епархиjа Захумско-херцеговачка)
• Батаjница – Храм Рођења Пресвете Богородице у Батајници (Сремска епархиjа)
• Ораховац
• Велика Хоча
• Теслић

Ива Бендеља

Извор: Православље - Српска визија