Владика је после прочитаног јеванђеља беседио о славном Васкрсењу Христовом. Васкрсење Христово је васкрсење свих хришћана. То је вера и нада у вечни живот. Господ је дошао да спасе род људски и зато смо позвани да му благодаримо и да се надамо будућем веку. Ми чекамо други долазак Христов и свеопште Васкрсење. Господ је дошао први пут као Спаситељ, а други пут ће доћи као судија. Тада ће поделити правду. Бог је љубав али Божију љубав увек прати његова правда. Нас нико не воли као Бог али и ми смо позвани да одговоримо својом љубављу на Божију љубав. Позвани смо да вером потврђујемо свој хришћански живот. Спасење је могуће ако своју веру претварамо у дела. Неопходно је да узмемо јеванђеље и да видимо да ли живимо по њему.

Епископ даље наставља речима да Црква није предузеће да у њој радимо осам сати и да нас баш брига. Ми смо у њу позвани на добра дела, а себе осуђујемо својим неделима. Нас не осуђује Бог, ми себе осуђујемо. Зато смо позвани на љубав и према Богу и према ближњима и нема веће љубави него да живот дамо за ближњега. У цркви смо позвани на заједницу да помажемо једни другима. Литургија је то место живе заједнице и ту је свеопшта радост која одгони тугу. На њој нема тужног човека.

Нема веће радости од Васкрсења Христовог. Тада се отварају врата раја. Тај рај ћемо наћи, каже Владика, у нашем срцу где треба да станује и Бог и Црака и литургија. Зато је човек је позван на одговорност да избацимо своје ја, своју гордост, пакост, мржњу, злобу... Бог нас све воли исто и грешне и праведне. Праведне да би се учврстили у праведности, а грешнике да би се подигли и одбацили грех. Једна је истина, а то је Бог. Зато тежимо тој истини да би смо ушли на врата која нам је Бог отворио. На крају беседе, Епископ позива верни народ да ходи путем Божијим. Тај пут је трновит и ми смо позвани да идемо управо тим трновитим путем да би смо прошли кроз врата Раја.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

После причешћа епископа и свештенства уследило је причешће деце и верног народа. По завршетку литургије сви заједно су се упутили до новоподигнутих темеља за нови храм где је уследило њихово освећење од стране Архијереја. Владика је похвалио народ на труду који је уложен на почетку изградње храма и позвао све да га у љубави и доврше. Да свако помогне према својој моћи. Ако ничим другим онда молитвом јер молитва нас и сабира у храмове. Храм није споменик него жива Црква у коју треба што чешће да идемо. Такав треба да буде и овај храм који је дом свих хришћана овога краја.

Након освећења темеља уследила је богата трпеза љубави за све окупљене коју су припремили домаћини са својим свештеником Гораном Ракићем.