Мирослав Миловановић рођен је 1936. године у Десимировцу. Као дугогодишњи председник црквене општине при десимировачком храму Свете мученице Недеље много је урадио са свештеницима, одборницима и народом на унапређењу верског живота у овом селу. Предводио је акције када је грађен трпезар за народ, када је уређивана порта и живописана црква.

Највредније од свега што је чинио, било је уређење сопствене душе и породице - Цркве у малом. Сви ми који смо га познавали, осетили смо да је током целог живота све радио на славу Божију. Смрти се није бојао, једино је бринуо да ли ће млађи и ближњи живети у Господу Исусу Христу и у прадедовској вери.

Његов живот може се поредити са Премудрим Соломоном који је у своје време имао најбоља борбена возила, најбоље опремљене војнике, али их никада није употребио јер је владао премудро, послушно Господу и са љубављу према свима. И Господ је у његове време подарио општи мир. Наш Мирослав је опремио своју душу редовним причешћивањем, премудро преиспитујући своју савест и захваљујући Господу за све. И онда га је Господ призвао себи на дан свог светлог Васкрсења.

На опелу у десимировачкој цркви, у светлим одеждама, уз мноштво народа и пред захвалним члановима породице, од Мирослава се бираним речима опростио надлежни парох. Пренео је породици топло саучешће Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, који је плодотворно на многим пословима сарађивао са Мирославом и члановим његове благочестиве породице.

Окончавајући ово кратко подсећање на узоран живот нашег Мирослава, молим се Господу га, у Дан који сви чекамо, васкрсне у телу, знајући, кроз исповести и разговоре да је већ васкрсао од греха. Није се бојао смрти. Верујем да живи у Господу, јер је његова вера била таква да је знао да ће, иако умре, бити жив. Нека наше молитве за драгог нам Мирослава дођу до престола нашега Небескога Оца, који се једнако стара о живима као и о мртвима.

протонамесник Дејан Петровић, парох десимировачки