У свој беседи, владика Јован је описао духовно стање у коме се налази Изабрани народа у време Христовог доласка на земљу. Будући да нису имали ваљане пастире, који би их водили путем Спасења упућујући их на Мојсија и на Пророке, они су били као овце без пастира. Прави пастир, прави вођа све чини за спасење повереног му народа, он живи тим народом, за тај народ, жртвује се за њега и народ осећа искреног и правог пастири. Ако се пастир моли за свој народ, онда и народ почиње да се моли за њега. И свештеници и народ имају послање да буду пастири осталима, јер је свако од нас попут апостола кога је Господ послао. У другом делу беседе владика је позвао све нас да немамо гордости, већ да прихватимо све као дар Божији и да постанемо свесни да свако добро Господом чинимо. Сваки дар који нам је Господ дао треба да искористимо на спасење, како своје тако и наших ближњих, трудећи се да сваки таланат који нам је Господ дао.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована