РАДОСТ РУКОПОЛОЖЕЊА У ХРАМУ СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

РАДОСТ РУКОПОЛОЖЕЊА У ХРАМУ СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИУ недељу 25. јуна 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Преображења Господњег у Смедеревској Паланци. Овом приликом Преосвећеном су саслуживали: архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, игуман Петар Драгојловић, протојереј Драгиша Савић, протојереј Миле Миловановић, протонамесник Драган Милутиновић, протонамесник Срђан Ковачевић, протонамесник Слободан Сенић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Јаћимовић. Света Литургија је била испраћена слаткопојем хора преображенског храма из Смедеревске Паланке, под водством диригента Милоша Урошевића.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени Владика Јован се обратио верном народу, говорећи о поукама које нам Христос открива у данашњем Јеванђељу. Ове поуке може да разуме само онај човек који верује у Бога, који слуша Бога, човек који има чист ум и чисто срце – духовне очи о чему нам говори данашње Јеванђеље. Онај човек који живи Духом Светим има отворене очи, а онај који својим духом потискује Духа Светог помрачује своје очи, како телесне тако и духовне. Зато Свети Григорије Палама каже да је око наше душе наш ум-здрав ум. Здрав ум је и чист ум, који тражи чисто. Чист ум распознаје Божију вољу од људских побуда, распознаје право пријатељство, док помрачен ум све другачије види. Свети апостол Павле се моли да Господ просвети хришћанима очи срца, ум од грешних мисли. Исто тако даје и једну наредбу да се преображавамо обнављањем ума свога. Христос каже да најпре иштемо Царство Божије и правду његову. Када то тражимо чистим срцем то ћемо и добити. На крају је Преосвећени позвао све да замолимо од Господа да просвети наш ум Божанским умом, јер без Божанског ума наш ум блуди и помрачује се.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Овом приликом ђакон Бојан Стојановић, који је рукоположен у чин ђакона 18. јуна, примио је рукополагањем Његовог Преосвештенства чин презвитера Цркве Христове и постављен за привременог пароха Опарићког. Преосвећени је искористио ову прилику да будућем презвитеру скрене пажњу да није постао господар, већ слуга Цркве Божије, желећи му да службу пастира обавља часно, са ревношћу и трудећи се да сваким дело сведочи веру у Христа, јер свештеничка служба није лака, нити је икада била лака.

Радост Литургијског сабрања је продужена трпезом љубави коју је приредило братство Преображенског храма.

Александар Јаћимовић, ђакон