Показало се да је ова тема увек нова, што указује на дисконтинуитет, јер је и овај пут изазвала велико интересовање, с обзиром, да је хол јагодинске Гимназије био препун омладине и јагодинских интелектуалаца.
Иако се о овој теми понекад говори и подругљиво, Косовски завет јесте део српског бића и показује да су Срби заветни народ. Међутим, проф. Ковић додаје да то није особеност само српског народа, наводећи да постоје више заветних народа као што су Јевреји, Етиопљани, Јермени, као и то да су и други народи попут Грка своје поразе претварали у победе (Термопилска битка) и у име читаве заједнице преузели обавезу верности свом Богу и роду.
Након тога је проф. др Милош Ковић покушао да оповргне став који заступају поједини историчари у српској историјографији, да је Косовски завет настао почетком 19. века, а за потребе формирања младе и независне српске државе. Навео је примере из народних епских песама, али и историчаре и биографе из средњег века који афирмативно говоре о Косовском завету код Срба.
На крају проф. Ковић је рекао да Царство Небеско схваћено кроз призму Косовског завета није искључиво догађај будућег века, већ да се оно дешава и у садашњости, када се питамо има ли правде, љубави, саосећања за ближње, спремности да се жртвујемо, што значи да је у основи хришћански.
Професор др Милош Ковић је у својим истраживањима дошао до закључка да је дух Косовког завета допринео стварању и уобличавању националног и духовног идентитета Срба кроз историју и да сваки дисконуитет са идејом Косовског завета замагљује будућност српског народа и доводи у питање наш идентитет и постојање у будућности, као и то да Срби нису једини заветни народ.
После предавања уследила је занимљива дискусија, где се између осталог говорило о дилеми избора (став нашег познатог редитеља Емира Кустурице) између Холивудског, или Косовског мита. Дискусија је због дужине трајања у једном тренутку морала бити прекинута, што указује на актуелност теме и на потребу чешћих скупова ове врсте.
Нинослав Дирак, протођакон