Након прочитаног Јеванђеља, у духовној поуци Епископ нам говори да док год се храни светом храном смирења, душа може да обитава у светом дому трпљења. А чим недостане те хране, душа излази из дома трпљења. Као вихор отима је душевни немир, односи, ковитла. Као таласи подижу се у њој разне страсне помисли и осећања, потапају је у дубину безумних и грешних размишљања, маштања, речи и поступака. Хоћемо ли да непрестано обитавамо у светом дому трпљења? Снабдевајмо се храном, неопходном за такво обитавање: налазимо и умножавајмо у себи помосли и осећања смирења.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Епископ нас на крају позива да смиреношћу срца и трпљењем ходимо богоугодним животом на душевно задовољство и неизмерну радост и мир у нашим животима.
Ђакон Милутин Гашевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/4862-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B8#sigProId23f7bcafd9