АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БОТУЊУ

У шесту недељу по Духовима 16. јула 2017. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму Свете Петке у Ботуњу код Крагујевца. Епископу су саслуживали свештеници Саво Арсенијевић, Живота Марковић, Бојан Димитријевић и парох ботуњски Братислав Паунковић.

Дочекан од стране верног народа и свештенства, Владика Јован је благоизволео да најпре освешта новоподигнуту палионицу свећа. Потом је у храму Свете Петке приступио служењу Свете Литургије, када је након Малог Входа пароха ботуњског Братислава Паунковића рукопроизвео у чин протојереја. Овом приликом је Владика казао новом протојереју Братиславу да је воља Цркве Божије да прими овај дар, али да се на дар узвраћа уздарјем, које у овом случају треба да буде још преданији рад на њиви Господњој, те да живот и служење протојереја Братислава буду пример у Цркви Божијој.

Након прочитаног Јеванђеља, Владика Јован се вернима обратио беседом у којој је рекао да је све могуће ономе који верује. Ако хоћемо да видимо какав је човек, сазнајмо каква му је вера. Вера није само знање, већ свезнање. Ми се обично према вери односимо тако што верујемо оно што смо наследили од предака. То је добро, али треба знати да Бог хоће да наша вера буде и жртва, јер на крају крајева све у нашем животу бива по нашој вери. Зато човек и када падне зна да ће га Бог подићи, јер је наша вера – вера и у добром и у страдању. Јеванђелска вера побеђује све природне законе и чини чуда. Вера изражава све речи и сва дела Господња. Она је и оно све што нас учи Црква Господња потискујући сумњу као опаку болест која заузима место вери у нашем бићу. Видевши веру оних људи који су у данашњем Јеванђељу наведени као они који су носили болесника, Господ је учинио да болесник заједницу доживи као радост, као излечење и припадање заједници, а то је Црква. У већини случајева узрок болести је грех, посебно духовних болести, који човек обично не осећа и не види Бога као лекара, будући да је духовно ослепео. Како је дивно чути како Господ Исус Христос каже опраштају ти се греси твоји. Има ли ишта човеку потребније у овом свету од вере? Чини се да нема, јер без ње би човек тешко остао при чистој свести и чистој савести. Тренутак напуштања овога света и преласка у будући живот је 1.000 пута тежи ако гушимо своју савест. Огањ савести ће нам поставити питања: зашто смо проћердали живот, зашто се нисмо трудили, зашто нисмо били бољи? Зато је рај, живот у Богу, а од нашег живота зависи шта ћемо изабрати.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Трпеза љубави је за све верне са Епископ и свештенством одржана у парохијској сали.

протођакон Мирослав Василијевић