На почетку, Епископ Јован је благословио скуп и поздравио његово одржавање, позвавши учеснике да својим радовима укажу на важност манастира Павловац у историји и култури нашег народа. Владика је подсетио на духовни значај ове космајске светиње и изразио наду да ће након дводневне прославе посвећене шестовековном постојању Павловца и шира јавност увидети какво богатство поседујемо и како често тога нисмо свесни. Представници општинских власти истакли су важност прослављања 600 година манастира Павловац и обелоданили план који подразумева оснивање „Дана Светог деспота Стефана“, који би сваке године до 2027. године (односно обележавања 600 година од упокојења Светог Стефана Високог) духовним, културним и научним активностима радили на промоцији и унапређењу свеукупног стања манастира Павловац и кенотафа на месту упокојења Светог деспота Стефана у селу Црквине.
Модератори радног дела скупа били су МА археолог Немања Марковић, истраживач сарадник из Археолошког институт Београд и виши кустос археолог Велибор Катић из Музеја Младеноваца, одељење Музеја града Београда. Излагања су била подељена у две сесије, након којих су сви присутни учествовали у дискусији. Учесници, али и заинтересовани Младеновчани имали су прилике да чују изузетне радове који су обухватили период владавине Светог Стефана Високог, са посебним освртом на многе сегемнте манастира Павловац. До краја календарске 2017. године планирано је издавање зборника са радовима који су изложени на овом скупу.
Учесници и теме:
- др Марко Поповић, научни саветник, Археолошки институт Београд: Сакрално окружење Београда у доба деспота Стефана
- виши кустос археолог Велибор Катић Музеј Младеноваца, одељење Музеја града Београда, МА археолог Немања Марковић, истраживач сарадник, Археолошки институт Београд: Шестсто година манастира Павловац
- кустос археолог Ника Стругар Бевц, Музеј града Београда, МА археолог Ивана Здравковић: Археолошки материјал из Павловца у збирци Музеја града Београда
- јереј Марко Јефтић, Српска Православна Епархија шумадијска, храм Успења Пресвете Богородице: Утицај исихазма на богослужбени простор манастира Павловац
- др Јасмина С. Ћирић, научни сарадник, Институт за историју уметности у Београду: Рајско цветање: Цвет Живота на западном порталу цркве Св. Николе у Павловцима, cтруктура и значење
- др Наташа Миладиновић-Радмиловић, биофизички антрополог, виши научни сарадник, Археолошки институт Београд: Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије-антрополошка анализа
- др Татјана Стародубцев ванредни професор, Академија уметности, Универзитет у Новом Саду: Деспот Стефан Лазаревић и свети лекари. Ликовна сведочанства
- др Милош Ивановић научни сарадник, Историјски институт Београд: Један поглед на „власти“ у Држави српских деспота
- др Гордана Гарић Петровић истраживач сарадник, Историјски институт Београд: Манастири у Београдској епархији од 1718. до 1739. године.
Након скупа Епископ је са учесницима обишао манастир Павловац у пратњи настојатеља манастира Павловац монаха Гаврила (Гардаша). У вечерњим сатима у Изложбеном простору Центра за културу и туризам Младеновац отворена је изложба „Средњовековно оружје и опрема“ аутора Слободана Маринића.
јереј Марко Јефтић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/4898-naucni-skup-%E2%80%9E600-godina-manastira-pavlovac-odrzan-u-mladenovcu#sigProId5eba6dcb22