Владика је подсетио на реченицу апостола Павла из посланице Коринћанима која задире у суштину човековог бића, јер даје одговор на питање како да се човек снађе у невољи и без молитве. Апостол Павле каже да ће се молити умом и духом. Ово нас подсећа колико је значајно да се саберемо, поготово у молитви. У супротном би таква молитва како кажу Свето Оци, та молитва била празнословље. Молитва је метод и начин како треба да сарађују ум и дух човеков, јер они треба да нађу пут кроз овај свет ка будућем Царству Божијем. Ако се дух и ум не обоже онда се они ломе под бременом постојања. Без Духа Светога, дух човеков се распада у враћа у небиће. Васкрсавши, Бог нас је превео из небића у биће, зато јер је у Духу Светоме све благодатно и у њему бива наше освећење, обожење и спасење. У цркви се молимо речима Расејани мој ум сабери Господе, јер расејани ум располућује човека и чини га бићем без плодова. Зато треба да се усавршавамо до мере раста Христовог. Не испуни ли се човеков ум божанском силом, он остаје непознат и за самога себе, онда смо ми страни сами себима, што значи и за Бога. Када се одуховимо Духом Светим, онда дух људски постаје Дух Божији.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић