Након прочитаног Светог Јеванћеља Преосвећени Епископ је најпре подсетио вернике на историјат манастира и на разна чуда која својим присуством потврђују разлоге дугог опстанка манастира на овоме месту. Објашњавајући јеванђелску причу о мудрим и лудим девојкама Владика је напоменуо да лудост ових девојака није оно што ми данас сматрамо лудошћу, већ да је то њихово улудо трошење свога живота на небитне ствари и на неиспараван начин живота. Светиљка која се помиње у овој причи је заправо наша светиљка, која треба да нас подсети да нам је дата да бринемо о њој и да нам осветљава пут којим требамо ходити, да не бисмо ходили по тами. У једном моменту када жених дође и не затече луде девојке спремне за његов долазак, затворише врата, а када су се оне појавиле одговори има да их засита не познаје. Оно шта треба да знамо јесте да је то највећа туга за човека да му Господ, који је у овој причи представњен као жених каже да га не познаје. Заправо Господ не познаје немилосрде људе и људе који сами себе одвајају од Њега и не ходе Његовим путем већ путем пропадања. Као поуку из ове приче Епископ Јован нам је поручио да се трудимо да живимо исправно и да редовно доливамо уље вере у своје светиљке да се не би угасиле када Господ дође.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
После Свете Литургије у сали манастирског конака братство манастира је припремило Трпезу Љубави и њоме почастило окупљено свештенство и верни народ.
Ђакон Немања Искић