Епископ нам у беседи говори да грех, као и сваки други промашај који човек учини у животу, нужно води у тугу. Отуда покајање, као трајни повратак на пут који непогрешиво води ка циљу, не може а да не ствара радост у човеку. Епископ наглашава да је благо оном човеку који осети радост покајања и тугу због греха. Тугу осећа због пропуста и промашшаја које је починио у животу; а радост осећа због Божије присутности и мира у срцу. Епикоп нас саветује да будемо стрпљиви, јер је Бог и трпљење и смирење.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива да се не жалостимо због тога што привремено страдамо, већ да размишљамо о ономе што је вечно. То ће нас утешити и освежити. И то ће нам дати радостан живот у којем ћемо задобити Духа Светога.

Ђакон Милутин Гашевић