СКИЦЕ, ДОКУМЕНТИ И ПРЕДЛОШЦИ ЗА ОСЛИКАВАЊЕ ТРИ КРАГУЈЕВАЧКА ХРАМА

СКИЦЕ, ДОКУМЕНТИ И ПРЕДЛОШЦИ ЗА ОСЛИКАВАЊЕ ТРИ КРАГУЈЕВАЧКА ХРАМАУ Малом ликовном салону Народног музеја, отворена је тематска изложба из програма Госпојинских свечаности, којима братство Саборне цркве у Крагујевцу по осми пут прославља славу цркве, Успење Пресвете Богородице.

Поставка “Скице, документи и предлошци за осликавање три крагујевачка храма”, ауторке Маје Станковић, историчарке уметности, успоставља континуитет црквеног и богослужбеног живота града од времена када је Крагујевац био престоница Србије до данашњих дана. Стара Милошева црква Свете Тројице, крагујевачка Саборна црква Успења Пресвете Богородице и Црква Светог Саве у насељу Аеродром, сведоче о тренуцима историјских прекретница, говоре о трајању кроз време.

Тема поставке је осликавање три крагујевачка храма, са акцентима на целинама и фигурама по којима се идентифукују конкретни иконографски програми. Осим тога, поставка је и едукативна- учи и широкој публици приближава поступак који предходи живописању, посебно у случајевима када се ради о споменицима културе, као што су то Стара и Нова крагујевачка црква. Преузети су тако из документације Завода за заштиту споменика културе, неизоставни акти који прописују мере техничке заштите и друге услове које треба испоштовати, а део поставке су и оригиналне скице и предлошци иконописаца за појединачне фигуре и сцене.

Живопис у цркви је изузетно важан јер могућава верницима да потпуније и емотивније учествују у богослужбеном чину, доприноси целовитости службе у цркви и даје јој димензију естетског, а како је управо у току осликавање најстарије православне богомоље у граду- Старе Милошеве цркве из 1818. године, то је определило организаторе Госпојинских свечаности за избор ове теме. Живописци својим делањем успостављају континуитет са предходницима у стилском и теолошком погледу, па тако данас Екатарина Кудрјавцева Милетић и Миљан Милетић, који раде на осликавању Старе цркве, на неки начин подсећају и комуницирају са првим конописцима зографима Јањом Молером и Алексијем Лазовићем. У годинама изградње цркве они су сликали иконе за иконостас, као и иконе које су цркви прилагали угледни Крагујевчани. Две од тих икона, Рођење Пресвете Богородице из 1828. године и Јоаким и Ана из 1861. године, преузете су из фонда Старе цркве и изложене на овој поставци.
У Малом ликовном салону Народног музеја од 12 до 20 часова свакога дана осим недељом и понедељком, изложба “ Скице, документи и предлошци за осликавање три крагујевачка храма”, биће отворена све до Мале Госпојине 21. септембра, када се и завршавају Госпојинске свечаности у Крагујевцу.

Маја Станковић, аутор поставке