Пре поласка на пут ученике Богословија је благословио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је уз благослов упутио и кратку поуку ученицима о значају и важности школа које ученици на овом путовању представљају као и о братској љубави која веже наша два народа, српски и грчки народ.

- Велика је ствар када млади људи представљају свој народ и када се у сусрету са нашим братским народима упознају са њиховом вером и културом и када све оно позитивно понесу са собом и тако унапреде своју веру и своју културу. Наш братски грчки народ одувек гаји љубав према нашем српском народу и те мостове љубави треба чувати и неговати и ја вам желим да се лепо одморите и припремите за почетак нове школске године и да на достојанствен начин представљате нашу свету Цркву, рекао је између осталог Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Окрепљени патријарашким благословом и речима поуке ученици су 18. августа у вечерњим сатима кренули пут Грчке. Група је добила смештај у одмаралишту Митрополије, у Катерини, где су услови били изузетно пријатни. У суседној згради налазила се кухиња, где су монахиње и куварице спремале храну за три оброка која су била обезбеђена. По приспећу у смештај, на првом оброку, отац Влада је обелданио план којег ће се група држати и наговестио да је путовање поклоничког карактера али ће се наћи места и за одмор на плажама Егејског мора.
Већ првог дана смо на позив домаћина, митрополита Георгија учествовали у прослави празника манастира Панагиа Сумела код Верије. На Литургији, коју су служила тројица митрополита, певали су наизменично хор састављен од наших богослова и дечји хор Бранко из Ниша. Наши свештеници су саслуживали, а неки богослови чтецирали. По свршетку свете Литургије, Митрополит је позвао богословце и њихове професоре да присуствују заједничком оброку у оближњем ресторану. У Верији смо посетили место где је Свети апостол Павле проповедао Христа пре две хиљаде година. Бели мермерни камен и детаљи из Павловог живота урађени у техници мозаика, дочаравају значај Светог апостола Павла за оправослављење читаве македонске регије.

На крају првог дана обишли смо манастир Светог Јована Претече. Манастир је оставио дубок утисак на све који су га посетили, како због саме његове лепоте, тако и због гостопримства обитељи. Смештен је на брдима кроз која протиче река Алиакмонас и са којих поглед на долину не оставља никога равнодушним. Братство су чинили многи светитељи који су или скончали свој живот или кратко боравили у манастиру, од којих ваља поменути Светог Григорија Паламу у чију се част ове године обележава 690 година од боравка у братству. Игуман Порфирије је био расположен да прича о чудима која су се дешавала у манастиру, о везама са манастиром Хиландаром и братском односу са нашим епископом Атанасијем (Јевтићем), који им је чест гост.

Дружење са Митрополитом се наставило следећа два дана. Сутрадан смо у Катерини имали прилике да владики Георгију постављамо разна питања у вези устројства њихове помесне Цркве и практичног пастирства. Увече смо били гости црквене заједнице у Литохору, подно Олимпа, где су се ориле српске песме и грчке игре. Наредног дана нам је владика презентовао искуства његовог мисионарења у Конгоу, што нам је као будућим пастирима оставило дубоки утисак. Потом нам је био приређен ручак са митрополитом Верије, Науса и Кампане г. Пантелејмоном и хором Бранко из Ниша.

Наредних дана смо посетили музеј наутике (поморства) у Литохору, нови манастир Светог Дионисија Олимпског са ризницом богатом моштима, градић Платамон са прелепим шеталиштем, манастир Светог Јефрема Сиријског са рајком лепотом. Монаси га називају „рај на земљи“, у шта се група и уверила када је крочила у прву порту манастира. Све је изледало рајски - од прелепих икона Богородице и Светог Јефрема Сирина до прелепо уређеног дворишта. Спокој за сваку побожну душу.

Наредног дана смо учествовали у светој Литургији у Катерини када је прослављан Свети Фанурије, мученик са Родоса из 14. века, али прослава која има своја специфична обележја. На дан овог мученика, сви људи који су у могућности, донесу умешен хлеб, који зову „фануропита“. Мешење овога хлеба има за циљ проналажење изгубљених ствари. Будући да у Србији не постоји оваква пракса, свима је било занимљиво видети и испратити овакав догађај.

Будући да је поштован типик наше Цркве, група је обележила празник Успења Пресвете Богородице. Као духовни врхунац путовања Господ нам је дао да у богослужбеној красоти дочекамо празник. Удружени гласови богослова су празнично вечерње учинили веома торжественим. Будући да је Литургија на српском језику служена у Паралији, Неи Порију и Лептокарију, јер у њима служе српски свештеници за наш народ који се ту налази, свакој Богословији је припала по једна црква. Иако смо били физички подељени, литургијска реалност Царства Божјег учинила нас је јединственим заједничарима Христовим са свом Црквом по свету.

Сутрадан, пред сам повратак, свештеник Владимир је дубоко и искрено заблагодарио драгом домаћину митрополиту Георгију на поштовању и части која је указана нашој деци и рекао да је ово прави пример сестринских односа двају Цркава. После обраћања домаћинима, обратио се и свим ученицима и професорима, рекавши да је поносан што је имао част да предводи овакву једну групу, јер је она била огледало Српске Цркве. Обраћање је завршио речима: -Главни дар није обилазак свих ових светих места. Главно је то што нам је Господ омогућио сабрање, заједницу и један дух, који би требало да нас прати кроз читаво наше служење.

Пуни прелепих утисака кренули смо ка отаџбини Србији. На повратку је остављен обилазак Солуна и његових знаменитости. На првом месту је посећено српско гробље „Зејтинлик“, где је старина Ђорђе Михаиловић, чувар овог гробља, говорио о Солунском фронту и славним нашим прецима који су храбро страдали за своје потомство. У цркви Светог Димитрија поклонили смо се мироточивим моштима покровитеља Солуна, а ту су богословци отпевали тропар и тако крунисали ово путовање. Поред ове цркве обишли смо и храмове Свете Софије и Светог Григорија Паламе, бившег Епископа Солуна. Остало слободно време је проведено у граду, све до поласка за Србију.

Свуда где смо ишли, дочекани смо крајње љубазно. Чак смо умели и да се постидимо због тога. Љубављу узвраћајући на љубав, желимо да будемо домаћини наших искрених домаћина.

Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога, јер који љуби другога, испунио је закон.

Лазар Љубић, ученик нишке Богословије и
Лазар Марјановић, ученик крагујевачке Богословије