Епископ нам у беседи говори да ма колико човек био силан у свом уму, знању, интелекту и технологији, човек нема у себи ни силе, нити енергије и моћи да победи смрт и смртну болест. Али Господу је потребна само једна реч и један додир, услед чега смрт бива развејана и побеђена. Јаир, старешина синагоге и његова ћерка, вером својом призивају Господа. И прво што се питамо – каква је то вера и однос? Извиру ли из некаквог искуства или сазнања? Да! То је вера немоћног, очајног, пораженог и раслабљеног човека.

Епископ наглашава да вера води човека Богу у часовима беда и искушења. Она чини човека истински срећним, уноси светлост и радост у живот, наду и очекивање. Радост коју вера доноси је таква да ништа друго у свету није у стању да је створи. Онај који верује зна да би без вере био без утехе у животу, као путник који лута по мраку, као лађа без компаса и кормила. Онај који верује осећа и зна да је вера његово највеће благо.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива да не чекамо да нас невоље, било наше било наших ближњих, враћају вери, него се већ сада окренимо лицем према Богу и пред Њим чинимо сва своја дела.

Ђакон Милутин Гашевић