Проф. др Драган Бошковић говорио је о могућности да се унутар литературе, књижевне теорије и теологије разуме проблем путовања, о поетичком и историјском путовању саме књижевности и о геопоетичким аспектима разумевања идентитета модерне српске књижевности.
Јелица Вељовић је феномен кретања вредновала преко примера из Сервантесовог романа Дон Кихот, из стваралаштва Хорхеа Луиса Борхеса и преко постхуманистичке филозофске теорије Хаимеа де Вала.
Александра Матић је осветлила фигуру пута и путовања у корпусу српске усмене књижевности, говорећи о песмама на тему јуначке женидбе, о соларној митологији, о важности односа центра и периферије у песми „Бановић Страхиња”, о рачвању путева у епском хоризонту.
Модератор округлог стола био је доц. др Часлав Николић.