Наша прва дестинација био је манастир Градац, задужбина краљице Јелене Анжујске, из времена владавине њеног сина краља Драгутина, потоњег монаха Теоктиста чијим смо се моштима поклонили и ту у Градцу и доцније у Ђурђевим Ступовима. Овде смо заједнички литургисали са свештеником Николом и монахињама манастира, којима руководи игуманија Нина, као и са верујућим народом који је у овај недељни дан, такође посетио манастир. Кроз историју Градца провела нас је сестра Тамара, а након обиласка манастира, мале цркве посвећене Светом Николају чудотворцу, и оближње „бање“ на Градачкој реци у прелепом пределу шумовите Голије, путовање је настављено ка најстаријој српској православној цркви посвећеној Светим апостолима Петру и Павлу у Новом Пазару.

Петро-павловска црква, настала у 9 веку, на темељима цркве из 6 века, је једна од оних која је ушла у светску баштину УНЕСКА. На овом месту, миропомазан је после крштења у Рибници први владар из династије Немањића Стефан Немањић, потоњи Симеон Мироточиви, а верује се да је на истом месту крштен и његов син Растко, доцније Свети Сава. На овом месту одржана су два значајна црквено-народна сабора, један против јеретика, други на којем је Стефан Немања предао власт свом сину Стефану Првовенчаном. Данас је ово жива црква која богослужи недељом и у дане Богородичиних празника. У непосредној околини Петро-павловске цркве налази се гробље Срба из 19 века, а у самом храму чувају се и средњовековни споменици.

Пут нас је потом одвео до Ђурђевих Ступова, где нас је већ на самом улазу дочекао игуман манастира отац Герасим. У његовој пратњи обишли смо ову познату задужбину Светог Стефана Мироточивог (Стефана Немање). Наши парохијани, који су чланови малог црквеног певничког хора, отпевали су на овом месту више црквених народних и богословских песама, али је најлепши део уследио за трпезом љубави када нас је отац Герасим удостојио краћег разговора и духовних поука. „Зрачите, а не мрачите“ поручио нам је отац Герасим, учећи нас да своју православну веру, која је у нама захваљујући благодати Духа Светога, ширимо на људе око нас, кроз врлину, посебно кроз опраштање туђих грехова. Осим тога, подучио је мушкарце да буду мужевни, а жене да буду женствене и да поштују своје мужеве, а децу да поштују своје родитеље.

Таквом речју обновљени у Ступовима који су у процесу обнове, наставили смо пут и до још једне славне задужбине – манастира Сопоћани. Овај манастир, посвећен Светој Тројици, настао у тринаестом веку, као задужбина Светог краља Уроша првог такође је једна од светиња која се налази на светској листи уметничке баштине, пре свега захваљујући изванредним фрескама цариградских уметника. Овде смо разгледали фреске, а потом се поклонили моштима краља Уроша и Светих безсребреника Козме и Дамјана и затим уз прве знаке кише у прелепом сунчаном дану, кренули назад за Крагујевац.

У каквом год стању да су били, верници Старе цркве из Крагујевца (њих 81.) са овог путовања се вратило духовно укрепљено, радујући се изнова и изнова одабраном животу у Христу, заједничарења са Њим свуда и на сваком месту.

Гордана Јоцић, одговорни уредник Радија Златоусти