Владика је беседећи на 36. зачало Јеванђеља од Јована казао да сваки пристојан и културан човек дошавши на врата домаћина куца. Остали проваљују и Господ их назива лоповима. Они су непоштени и краду од других, не схватајући да краду најпре од себе. Бог очекује наше куцање, јер то је наше тражење љубави које спаја светитеље, анђеле, Бога и људе. Ако не будемо куцали неће нам се отворити. Врата раја нећемо отворити, ако најпре не отворимо наша срца, да на њих уђе Бог. На тим вратима ми стражимо да не би провалио лопов и покрао нашу кућу, јер тамо где су наше мисли, наша осећања, наша срца, тамо је наш дом. Та кућа нам је дата на коришћење и она се односи на наша срца, душу и опхођење. Других врата нема за наше спасење сем Христа. Све оно што се Христом не охристови и Богом не благослови, неће бити спашено. Зато је Христос врата за Царство Небеско. Ми не одговарамо само за наше лично спасење, већ свих у нашем дому а то је Црква Христова, била је поука вернима Владике Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након одслужене Литургије Владика Јован је прегледао фрескописачке радове којима се украшава Стара Милошева Црква након 200 година од изградње, те је ово уједно и позив и прилика да сви они који то желе узму чешћа и својим прилозима уграде себе у Живу Цркву Христову.

протођакон Мирослав Василијевић