Епископ нам у беседи говори да је лењ човек штетан по околину. Лењост води до великих и тешких порока. Лењи људи нису способни да раде па западају у безпосличење и немаштину. А шта тек рећи када је реч о духовном животу? Мислите ли да духовна лењост заслужује мању осуду? Наравно да не! Лењост је још погубнија у духовном животу. Епископ наглашава да свака наша способност у којој се не вежбамо, нестаје и губи се. Данашње јеванђеље завршава се страшним речима: „Много је званих, али мало изабраних”.

Епископ нас подсећа на крају да је Господ створио свет како би са њим поделио вечну Своју Божанствену радост, међутим среће се, ипак у томе свету са хладним одбијањем. Он призива све, али избрање зависи од нас, Он је љубављу све створио за радост и живот вечни, али потребно је да ми на љубав одговоримо љубављу и да уђемо у радост коју нам нуди Господ.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Деспот српски, родом из села Бољевићи код Вирпазара, у Црмници. Управљао је српским народом у веома тешким временима, прво као кнез паштровски, а потом сремски. Праведник Божји и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Светим Александром Невским или Светим Јованом Владимиром.

Упокојио се почетком XVI века. На његовом гробу се ноћу пројављивала светлост, по којој су му пронађене мошти. Мошти су му дуго почивале у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори, па су пренете у Београд, у Саборну цркву, поред моштију Светог кнеза Лазара, где се и сада налазе.

Његова жена Јелена, видећи нетљене мошти свога мужа и чуда која су се од њих догађала, замонаши се и предаде подвигу до смрти.

Ђакон Милутин Гашевић