Епископ нам у беседи говори да послушност одбацује разметљивост и рађа у нама смирење. Због тога је она двер љубави према Христу Богу. Одбацивши послушност, Адам је пао у дубину пакла. А Господ, заволевши послушност, због нашег спасења, био је послушан Оцу своме чак до крста и смрти (Флп. 2, 8), да би својом послушношћу оне који живе у послушности уздигао у живот вечни. Епископ наглашава да се послушност, коју је хришћанин дужан да показује према своме Богу, састоји у томе, што се он стара да у свему своју вољу потчини вољи Божијој, и све што Бог заповеда радо испуњава, и не гледа да ли је то свету или телу његовом угодно, него да је угодно Богу.
Епископ нас подсећа да је почетак мудрости страх Господњи. Овај страх од Бога није исто што и страх од непријатеља. Неки кажу: Како то да имамо страх од Оца свог небеског? Онако исто како деца имају страх од свог родитеља, кад прекрше заповест његову.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Епископ нас на крају позива да се непрестано вежбамо у врлини и добру, јер што врлине саграђују то грех разграђује.
ђакон Милутин Гашевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/5044-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B8#sigProId3c5c423ca2