На скупу се говорило о томе шта је опште добро и како правити такав медијски програм који ће оснаживати опште добро, са посебним освртом на очување културног идентитета, унапређење правне и социјалне државе, информисање особа са инвалидитетом и других мањинских група, као и слободног развоја личности деце и омладине. Скуп је замишљен као сусрет уредника из православних, римокатоличких и исламских медија и то штампаних, електронских и информатичких.

На почетку скупа присутне је поздравио протојереј Милић Марковић, главни уредник Радија “Златоусти” подсетивши на речи Владике шумадијског Господина Јована на дан када је на Петровдан 2009. године овај медиј основан: да црквени радио “треба да буде звоно”, односно “звоно које позива на молитву”.

- Свих ових година Радио “Златоусти” управо то и чини са циљем да верни народ позове на молитву, односно, да народ има лични однос са Богом, и да пројави своју веру у Цркви и у своме животу. Они који су са Богом, пре свега - требају да сведоче истину, истакао је отац Марковић, додавши да је за све верске медије, поред тога што позивају на молитву и заједницу са Богом, као и за све оне који су у верским медијима, остваривање јавних интереса треба да буде један од примарних циљева.

Он је подсетио на Устав Републике Србије и Европску конвенцију о људским правима у којима стоји “да сваки човек има право на благовремено, правовремено и потпуно објективно информисање”.

Стручни скуп финасијски је помогло Министарство културе и информисања Републике Србије, па је испред министарства учеснике скупа поздравила и Драгица Благојевић, самостални саветник Министарства културе и информисања Републике Србије.

На почетку прве сесије др Татјана Вулић, један од излагача, ванредни професор на Департману за комуникологију и новинарство Философског факултета у Нишу, обзиром да је Радио “Златоусти” основан на Петровдан, подсетила је на историјску чињеницу да су се управо баш на Петровдан у Крагујевцу чули први захтеви за слободу говора у Србији, од чланова Народне скупштине 1848. године, које је окупио, тада млади писар Јеврем Грујић. Она је говорила и о (пра)почецима појма јавности и јавног интереса уопште од античких агора, римског Сената и теорије Јиргена Хабермаса, која јасно дефинише јавне, наспрам парцијалних, приватних и личних интереса, па сами тим и програме и медије који заступају у својој уредничкој концепцији јавни интерес наспрам пуких забавних и комерцијалних садржаја, подсетивши да су и по закону о јавном интересу у информисању медији у обавези да информишу, образују и поуче.

- До почетка 90.-тих година прошлог века, медијски простор за све верске медије био је потпуно затворен. Данас, пак, “презентовање верских учења” не можемо да замислимо без верских медија, истакла је она, додавши да је СПЦ разноврсношћу својих медија, разумела изазове новог доба и посредством електронских и дигиталних медија ствара позитиван утисак и шири духовност новим генерацијама.

О овој теми са православно-теолошко гледишта говорио је протојереј-стафрофор др Зоран Крстић, професор Социологије хришћанства на Православном богословском факултету у Београду и ректор крагујевачке Богословије “Свети Јован Златоусти”.

По њему, начелно питање је, како уопште верски медији могу да партиципирају питања од општег јавног интереса, обзиром да су они специфични медији, другим речима да је уређивачка концепција оваквих медија усмерена искључиво на верујуће људе и решавање искључиво питања цркве или, одређене друге верујуће заједнице?

- Или, можемо у одређеним, бројним ставовима хришћанства да пронађемо основу за један много шири приступ. Задатак верских медија је да омогући различитим друштвеним групама да информишу јавност у вези са стварим од јавног интереса. То подразумева отвореност верских медија за шире друштвене теме. Постоји дилема, чиме треба да се баве верски медији? У области информисања верски медији требају да буду отворени за све друштвене теме. Разлог томе, јер хришћанство је у основи социјално-делатна религија, је решавање друштвених проблема. То је наш културолошки задатак. Ако је хришћанство обликовало европску културу и чак је “породило”, то, данас, не може да стане, и не би ни требало, а решавање животних проблема јесте најважнији део сваке културе. Јер, култура је бесмислена ако не решава суштинска питања човека и његове свакодневице а у свему томе религија има изузетан значај. Свако појединачно питање има своју духовну димензију, сматра др Крстић, чији је закључак да је циљ и мисија верских медија - залагање за заједничко (опште) добро.

По мишљењу Гордане Јоцић, одговорне уреднице Радија “Златоусти” и иницијаторке скупа радио на коме ради је и медиј заједнице.

- Иако је наш оснивач СПЦ, односно Епархија шумадијска, ми нисмо искључиво верски медији. Наша визија је да морамо да служимо грађанима ове локалне средине у којој живимо и радимо и да благовремено одговоримо на потребе те заједнице. Грешимо када програм конципирамо на основу онога што ми желимо да представимо публици а не на основу онога што њу заиста интересује, изјавила је она, додавши да су њени највећи изазови и дилеме као уредника верског медија однос колико у програму требају да буду заступљене верске а колико остале друштвене теме и проналажење праве мере информисање о вери и информисања о заједници. По њој скуп је и замишљен као размена искуства свих позваних медија.

Први део скупа модерирала је Алксандра Цветковић, новинарка Радија “Златоусти”, а другу, поподневну сесију водила је Горадна Јоцић, уредница “Златоустог”.

У другом делу скупа своја искуства са присутнима поделили су гости и представнци римокатоличких и исламских медија: монисњор др Андрија Анишић, главни и одговорни уредник Радија “Марија” из Суботице, Муедиб Шахиновић, координатор медија и медијских активности Исламске заједнице Србије и Салахудин Фетић, главни и одговорни уредник “Гласа Ислама”. И њихов општи закључак био је да су баш верски медији најпозванији да осим вере говоре о свим сегментима људског живота.

Званичан део скупа чија је тема била “Партиципација верских медија у остваривању јавног интереса у информисању“, завршио је својим излагањем Срећко Петровић, оперативни уредник листа “Православље” и “Теолошки погледи”, такође нагласивши колико су и сви штампани медији које основао Свети Архијерејски Синод СПЦ дали велики допринос писању о бројним друштвеним проблемима не само у нашој земљи већ и у свету.

После званичног дела скупа уследила је веома жива и богата дискусија чији је општи закључак био да верски медији морају да реагују и прате сва друштвена збивања, да баш на том пољу и плану буду смели, јер “црква никада није крила истину” али и да за разлику од осталих медија морају да увек инсистирају на високој професионалности, тачности, истини, објективности и високоморалним и етичким циљевима.

По мишљењу др Зорана Крстића, скуп у Крагујевцу подстакао је неколико различитих тема од којих би свака, по њему, заслуживала посебан научни скуп.