Први помен о Светом великомученику Димитрију почиње житијем, које је у седмом веку написао Архиепископ солунски Јован. Да бисмо изразили све у потпуности, употребићемо Соломонову изреку: „Онај ко се кратко усаврши, напуни много година“ (Прем. Сол. 4, 13). Димитрије је био оно „жезло Ароново” и процветали изданак благочешћа, највољенији цвет, чудесан и богоугодан плод или, боље речено жезло и божанствени скиптар Вечног Архијереја Христа. Свети Григорије Палама говори: „Он је готово од детињег узраста био чврсти и неразрушиви стуб свега доброг, обиталиште и средиште божанских и људских благодатних дарова, жива књига која је говорила и поучавала о узвишеном”.
Након прочитаног јеванђеља, протонамесник Небојша Ракић, се обратио присутнима беседом у којој нас саветује како да се чувамо, пазећи да наша љубав буде Христа ради, јер једино Христос може нашој љубави даровати правилност. Једино Он може да нас научи да волимо не само ближње, не само познанике, не само оне људе који се према нама лепо понашају, него и оне који нас мрзе и који су нам непријатељи.
Беседа протонамесника Небојше Ракића
Славски колач Владика Јован је преломио са овогодишњим свечаром, госпођицом Весном Делибашић. На крају Литургије уследила је Трпеза љубави коју је припремила госпођица Весна Делибашић.
Ђакон Милутин Гашевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/5079-slava-hrama-svetog-velikomucenika-dimitrija-u-susici#sigProId9dfe832f76