ОБНОВЉЕЊА ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА – КРСНА СЛАВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА

ОБНОВЉЕЊА ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА – КРСНА СЛАВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНАУ четвртак, 16-ог новембра, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован прославио је своју Крсну славу, празник Обновљења храма Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђиц.

На навечерје празника, по одслуженом вечерњем богослужењу, у епископској резиденцији надлежни парох о. Срећко Зечевић осветио је славску водицу.

Честитајући Крсну славу о. Срећко је између осталог рекао: «Пошто наша Епархија слави велики јубилеј, седам деценија свог постојања и велики допринос двојице Владика, Ваших претходника, ја данас видим чудо, заиста чудо Божије. Ко има очи да види, може да види, ко има уши да чује, нека чује! Наиме, Оно чудесно чедо одњихано у крилу Свете Ане, Анастасије и стасалог уз скут свог оца, Великог жупана Немање, Симеона Мироточивог; Растко, монах Сава, први Српски Архиепископ, на овим просторима, колико је мени познато, није проповедао реч Христову, реч Божију и Његова света нога није крочила на ове просторе Лепеничке. Проћи ће осам векова и пар десетина година, да Светац наш, и делом покаже да није заборавио своју земаљску домају, већ је клекао пред престо Свеблагог Христа, молећи га да Епископски шумадијски трон, као трећи по реду Архијереј шумадијски, прими баш његов наследник са игуманског трона Лавре Студеничке. За оне који у овоме виде случајност нека у ту случајност верују, за оне који верују у Божије провиђење и прст Божији дилеме нема и ја им се придружујем. Остаје нам само да коленоприклоно молимо Дародавца свих добара, да Владики Јовану, Архијереју измољеног од Бога, молитвама Светог Саве, подари још много срећних дана и мирних времена да у дело претвори све своје снове, да благословом Божијим у дело спроведе све своје планове, намере и замисли. Да украси и уреди своју Владичанску дијецезу из које ће потећи они духовни миомириси које ће осетити не само етници ових простора и епархиоти његови, већ цела земља Српска. Нека на овим просторима настане и процвета нови перивој и врт који ће Владика Јован ставити под свети омофор Пресвете, Пречисте, Преблагословене Богородице. На многаја љета Владико, срећно Вам навечерје Крсне славе, Архијереју Богом чуване Епархије шумадијске».

Сутрадан, на дан своје крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење, архимандрита Павла старешине цркве Козме и Дамјана у Верији, из Грчке Архиепископије и свештенства града Крагујевца.

По прочитаном Светом јеванђељу, проповед је одржао протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије „Светог Јована Златоуста“ у Крагујевцу

У надахнутој беседи, о. Зоран је у име свештенства и верника Шумадијске епархије честитао славу Преосвећеном Владики Јовану, рекавши, да му пожелимо оно што ми иштемо непрестано од Бога Оца, а то је да правилно управља речју истине Очеве. Процес идентификације угледања на другога је врло важан у нашем процесу сазревања и то примећујемо од самог рођења, деца се идентификују са родитељима, и на тај начин се ми као људска бића развијамо и стасавамо и постајемо личности. Врло добро знамо, колико је касније родитељима битно, у каквом ће се друштву наћи дете, на кога ће да се угледа. Сви ти процеси су врло важни, и то је повезано у Цркви са прослављањем светитеља. Црква сваког дана истиче за пример светитеље да би се угледали на њих, да они буду она тачка и она личност ка којој тежимо. И наравно да је Свети великомученик Георгије тај пример. Али времена су различита. Сви ми знамо неке појединости из његове биографије, он је био млад, испред њега је била велика каријера. У оно време кад је Црква гоњена, Георгије је изабрао да сведочи Господа, мучеништвом. Шта ћемо са мирним временима, од нас данас нико не тражи да проливамо крв за Христа, нико нам не брани да идемо у Цркву. Какав би то био великомученички подвиг данас? Једном давно чуо сам: Србин би радо дао живот за Христа, али му је тешко да живи за Христа. Наш Свети Владика Николај је једном написао, Шта је највећи српски грех – а тај грех је нестрпљење. Данас се од нас тражи стрпљење, стрпљење према Богу и према ближњем. Ако нам се догоди нека невоља, ми одмах очекујемо од Бога да нам помогне, ако нам не помогне одмах сумњамо да ће он то учинити, чак неки говоре да Он и не постоји. Морамо ипак да се наоружамо стрпљењем...

После заамвоне молитве, протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти, благословио је и осветио славско жито и славски колач. Његово Преосвештенство Епископ Јован је одликовао Господина Слободана Симића из Варварина, орденом Вожда Карађорђа за исказану делатну љубав према Епархији шумадијској.

Док је делио антидор и благосиљао верни народ, Владика је од своје пастве примао честитке поводом своје Крсне славе.

Сабрање је настављено у новој резиденцији шумадијске Епархије, где је приређен пријем за свештенство и верни народ. Свечани славски ручак приређен је у поподневним сатима. Између великог броја свештенства, монаштва и верног народа, гости на владичиној слави били су и: Епископ жички Г. Јустин, Епископ врањски Г. Пахомије, Епископ браничевски Г. Игњатије, Епископ далматински Г. Никодим и многи други угледни гости.

Срећко Зечевић, протонамесник